Profesor Savić za RTS: Ovo nije kraj inflacije, samo predah pred buru

Profesor Ljubodrag Savić, poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine i ovu sada, kaže da je ova neponovljiva, drugačija i nepredvidivija.

Podsetio je da se u aprilu 2009. godine sastala grupacija G20, a prva rečenica njihovog zajedničkog saopštenja je bila "nad svetom se nadvila globalna opasnost i svet podrazumeva globalna rešenja".

"Sada imamo potpuno drugačiju situaciju, imamo svet koji je apsolutno podeljen u kome znamo ko su osnovni akteri i ko na koju stranu više navija. Situacija je trenutno takva da apsolutno niko ne može da kaže do kada će ovo trajati, kada će se završiti i kakve će posledice imati, da li će rata biti još negde na nekom području. Ali, čak i da se to ne desi, u ekonomskom smislu jedan deo sveta je otišao deceniju i više unazad", navodi Savić.

Ističe da najveću štetu naravno trpe Ukrajina i Rusija, pre svega u ljudskim žrtavama, ali da u ekonomskom smislu najveću štetu trpi Evropa.

"Ona je ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, nije bilo svih onih problema koji su se predviđali, što ne znači da ih neće do kraja zime biti, ali za sada je Evropa nekako preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se od toga oporavi", poručuje Savić.

"Pokušavamo dva problema da rešimo jednom merom, to nije moguće" 

Profesor Savić kaže da, osim recesije, sada imamo kombinovanu inflaciju i kombinovanu recesiju što se u ekonomiji zove stagflacija.

"To je najgore moguće stanje u koje neka ekonomija može da zapadne. Problem u ovom trenutku jeste što jednom merom pokušavate da rešite dva problema, a to nije moguće", dodaje Savić.

Ukazuje da smo decenijama imali politiku jeftinog novca što je dovelo do, kako kaže, visoke stope zaposlenosti i visoke stope rasta BDP-a, direktnih stranih investicija, spoljne trgovine...

"Sve je to donelo dobre rezultate i to je bila posledica pre svega činjenice da je novac bio jeftiniji nego ikada pre. Sada imamo infaciju koja se udružila sa ovim što se nama dešava i najbolja mera i najčešće korišćena mera u borbi protiv inflacije je podizanje referentnih kamatnih stopa, odnosno povećanje cene novca što bi trebalo da zaustavi tražnju i to se po pravilu dešava, sa nekim odloženim dejstvom, ali sa druge strane, šta je problem te mere što to u stvari jako loše utiče na proizvodnju", objašnjava Savić.

Zbog toga, napominje, s jedne strane imamo borbu protiv inflacije, a sa druge strane cena toga je smanjivanje proizvodnje, otpuštanje ljude, smanjivanje plata.

"Ovo nije kraj inflacije"

Govoreći o tome da li je inflacija dostigla vrhunac i ima li mesta opuštanju, profesor Savić kaže da nema.

"Mislim da ovo nije kraj inflacije, ja bih više rekao da je to neki predah pred buru. Bio bih veliki optimista kada bih rekao da znamo šta se dešava, da znamo da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka esklaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to, ova kriza je zbog ove tople godine odložena, prema tome nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole", dodaje profesor.

Ukazuje da možemo očekivati predah, koji je posledica čitavog niza mera koje zemlje preduzimaju.

"Ali ne možete organizam koji je teško oboleo da lečite snižavanjem temperature", poručuje Savić.

"Svako se bori na svoj način, nema više zajedničke akcije"

Rat u Ukrajini i sankcije Zapada Rusiji doveli su do nezabeležene nestašice energenata, a Evropa je najugroženija. Prognoze ukazuju da će 2023. energetski gledano biti još teža.

"Ove godine puna skladišta nafte i gasa u Evropi su se manje koristila nego što se predviđalo i zato se nisu ostvarila, na sreću, očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati, ali to nas čeka sledeće godine. Teško je zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine koje neće biti hladne", ističe profesor Savić.

"Pitanje je šta će biti do kraja zime i to je jedna stvar. Druga stvar, vidimo da Zapad ne odustaje od davljenja Rusije, čitav arsenal mera se sprovodi sa idejom da se oteža Rusiji situacija i da ako Rusija nema prihoda od nafte i gasa, gubiće materijalnu bazu i moći sve manje da ratuje u Ukrajini. To je pogrešna pretpostavka, pogotovu što nije svet samo Zapad, ceo ovaj drugi deo sveta oseća isto ono što osećamo mi u Srbiji ili u Evropi ili u nekim manje razvijenim zemljama, samo što do sada to niko nije tako glasno artikulisao, sada je svet razumeo da problem leži u neprikosnovenoj ulozi Zapada u kojoj oni diktiraju i ekonomiju i politiku i sport i sve ostalo i mislim da svet nije više spreman na takav način da funkcioniše i da će to biti izvor novih sukoba", naglašava Savić.

Ukazuje da se svako bori na svoj način i da nema više zajedničke akcije.

"Ima Evropa neku zajedničku akciju, ali ne bi to mene iznenadilo – kada zapadnete u probleme, svako gleda svoje dvorište i u stvari nema više te globalne solidarnosti, sada smo svi podeljeni, grade se neka nova prijateljstva, nove alijanse i savezi, ali ne zaustavlja se to sada samo na ekonomiji i samo na energetici, te nove alijanse se prave i u mnogim drugim stvarima", poručuje Savić.

"Subvencionisanje građana i privrede nije održivo"

Mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize. Profesor Savić kaže da to nije održivo.

"To ćemo verovatno vrlo brzo i videti u Srbiji. Mi smo imali pandemiju, kao i ostali deo sveta, dosta novca smo potrošili, sada ćemo morati taj novac negde da tražimo u svetu i da se zadužujemo, a već govorimo da je osnovna ideja da novac u svetu bude skuplji", dodaje.

"Možete pomoći u nekom kratkom vremenskom periodu, preduzeti neko više – neko manje, ali zamislite svet da živi još jednu godinu, dve ili tri sa nekim subvencijama i nekim pomoćima stanovništvu i privredi. To nije moguće", naglašava Savić.

O reformi energetskih preduzeća: Dogorelo i došlo do guše

Kada je reč o reformi energetskih preduzeća u Srbiji, profesor Savić kaže da ne mora "Elektroprivreda Srbije" da bude privatizovana i da može da ostane u državnom vlasništvu.

"Samo moramo definitivno nešto promeniti u našim glavama, a to je da ne može da bude 'Elektroprivreda Srbije' poligon gde zapošljavaš nesposobne partijske kadrove, gde zapošljavaš svoje partijske ljude i gde se u stvari ljudi ponašaju po sistemu: šta god da uradiš, država će stati iza toga. Cena toga je 600-700 miliona evra koje smo dali za uvoz onoga što je nekada bila naša komparativna prednost", poručuje Savić.

Ističe da smo sada došli u poziciju da je dogorelo i došlo do guše.

"Srbija ako nešto brzo ne promeni, mi ćemo, što se tiče energije, imati strahovitih problema, a to su takve investicije. Zamislite sada da otvorite jedan novi rudnik uglja, pa to ne može za dva meseca ili dve godine, to je proces koji traje. Zbog toga smo mi, što se tiče energetske situacije, u poprično lošoj situaciji", zaključuje profesor Savić.