Ruski gas – EU traži načine da prekine zavisnost, Moskva se okreće azijskom i turskom tržištu

Brisel je potvrdio da je popunjenost zaliha gasa u Uniji 84 posto, zahvaljujući tečnom gasu kojim Evropa smanjuje zavisnost od ruskih isporuka. Istovremeno, Rusija se okreće azijskom i turskom tržištu. Moskva i Ankara napreduju i u razvoju gasnog čvorišta za ruski gas u Turskoj. I Bugarska je sa Turskom potpisala sporazum o isporuci gasa na 13 godina.

Rat u Ukrajini smanjio je izvoz ruskog gasa. Samo je "Gaspromov" izvoz prošle godine manji za 46 odsto i to uglavnom na evropsko tržište.

Ruski gasni gigant ne krije da jača pozicije u Aziji, a posebno preko gasovoda "Snaga Sibira", povećava isporuke u Kinu sa kojom razvija i nove gasne trase. I Rusija i Turska, koje direktno spajaju Plavi i Turski tok, potvdile su da šire kapacitete i saradnju.

Predsednik Upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler smatra da će potrošnja gasa na globalnom tržištu porasti za 20 odsto u narednih 20 godina, te da zato razmišljaju o novim projektima i energetskoj bezbednosti.

"Naši morski gasovodi, Turski i Plavi tok, rade pouzdano. I sada smo sa Turskom počeli da radimo na projektu gasnog čvorišta. Tursko gasno čvorište osiguraće transparentnost i fer cene na tržištu prirodnog gasa", tvrdi Miler.

Gasni poslovi Bugarske i Turske

Nije iznenađenje i što je Bugarska, koja je u aprilu prošle godine među prvima prekinula saradnju sa "Gaspromom", učvršćuje gasne poslove upravo sa Tuskom. Dve zemlje sklopile su dugoročni ugovor.

Turski ministar energetike Fatih Donmez objašnjava da je reč o ugovoru koji je potpisan na 13 godina, kao i da se u tom periodu može preneti milijardu i po kubnih metara prirodnog gasa godišnje. "Sporazum će povećati sigurnost snabdevanja gasom za Bugarsku, ali i za čitavu Evropu", navodi Donmez.

Privremeni ministar energetike Bugarske Rozen Hristov kaže da im sporazum omogućava kupovinu gasa od svih svetskih proizvođača i snabdevača u Turskoj, što Bugarskoj logistički i najviše odgovara.

I Srbija može da računa

Na više gasa preko Bugaske, računa i Srbija i to već do kraja ove godine, kada se završi gasni interkonektor do bugarske granice, Niš-Dimitrovgrad.

"Treba da završimo interkonekciju sa Bugaskom da bismo mogli i alternativne izvore gasa da koristimo, ugovaramo iz Grčke i Azerbejdžana", navodi ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović.

Cilj Evropske unije je da nađe što više novih dotoka gasa, kako bi potpuno prekinula zavisnost od ruskog. Širom Evrope grade se gasni intekonektori, između država i LNG terminale za tečni gas.

Nemačka prošle godine nije imala nijedan terminal, pokrenula je gradnju četiri, a jedan je već u funkciji. Toj zemlji je i početkom nedelje stigao i prvi taker sa američim tečnim gasom. Finska i Estonija iznajmljuju zajednički terminal za dopremu gasa u obe zemlje.