Da li je povećanje površina pod pšenicom dobar potez paora

Prošla godina je bila veoma izazovna kada je u pitanju tržište hrane. Taman kada se veći deo sveta ponadao da će se brojni problemi izazvani pandemijom koronavirusa rešiti, nov faktor je uticao na dešavanja na globalnom tržištu.

"Sukob između Rusije i Ukrajine produbio je neizvesnost na tržištu hrane. Došlo je do naglog skoka cena žitarica i uljarica kako na svetskim berzama, tako i kod nas. U prvom trenutku su cene nekontrolisano rasle i svi se dobro sećamo da je država uvela određena ograničenja koja su dovela do pada cena", podseća Miloš Janjić, direktor Produktne berze. 

Zbog dešavanja u Ukrajini i poskupljenja energenata nije bilo lako zasnovati proizvodnju, a suša je onemogućila njeno održavanje u obimu u kojem su se poljoprivrednici nadali.

"Prošle godine jesu bile visoke cene pšenice i kukuruza, ali oni nisu rodili. Zbog suše kukuruza nije bilo skoro ništa, a i prinosi pšenice su bili značajno manji. Što se tiče suncokreta on je generalno bio jeftiniji kada pričamo o ceni bez državne dotacije", kaže Vukašin Baćina, poljoprivrednik iz Banata.

"Mi smo se, nažalost, već drugu godinu suočili sa sušom kod jarih useva. Njihova cena u žetvi je bila viša u odnosu na svetske cene. Posle toga je došlo do pada cena, a taj trend se zadržao do kraja godine. Poslednje realizovane cene preko Produktne berze su za kukuruz 31,5 dinar, pšenicu 34 i soju 65 dinara bez PDV-a. To je značajno ispod cena koje su bile u žetvi", objašnjava Janjić.

Cena pšenice u 2022. nakon žetve padala

I dok je prodaja u žetvi ranijih godina mučila proizvođače, ovoga puta se ispostavilo kao dobro iznuđeno rešenje.

"Većina poljoprivrednika u Srbiji ne može da čuva pšenicu, jer su sva razduženja na pšenici, pa je poljoprivrednik primoran da je proda da plati kredite, dug za seme, đubrivo...", kaže Baćina. 

"S druge strane, čuvanje pšenice kod nekoga je mač sa dve oštrice, jer te DOO firme nemaju nikakav kapital. Evo recimo, samo u mom kraju, u Banatu su 4-5 firmi koje su čuvale pšenicu propale u poslednje 2-3 godine. Mnogi ljudi su ostali i bez pšenice i bez novca. Jednostavno ti vlasnici otvore firme, ubede ljude da kod njih čuvaju, prodaju robu na crno, proglase stečaj i pojeo vuk magarca. Da čuvaju mogu samo oni koji imaju svoja skladišta", dodaje ovaj poljoprivrednik.

Nedavno završena 2022. bila je po mnogo čemu specifična kada je reč o žitaricama i uljaricama.

"Istorijski posmatrano cene svih kultura, ne samo pšenice, su najniže u vreme žetve, jer najveći deo proizvođača prodaje svoju robu. Svi tržišni faktori koje posmatramo, mi koji se bavimo analizom, su besmisleni zbog situacije na svetskom tržištu hrane izazvane sukobom Ukrajine i Rusije. Psihologija tržišta je potpuno promenjena. Prošle godine su bolje prošli proizvođači koji su pšenicu prodali u žetvi od onih koji su je ostavili na čuvanje", objašnjava Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.

Očekivano je, objašnjava, da žitarice i uljarice najviše cene nakon žetve dostignu krajem kalendarske i početkom naredne godine.

"Mi imamo potpuno obrnutu situaciju da su nam cene za 10, 15 i 20 posto niže sada nego u vreme žetve. Cene su pale jer su otvorene ukrajinske i ostale luke u kontekstu sporazuma Rusije, Ukrajine i Turske. Ali reč je o jednoj pšenici lošeg kvaliteta koja je dugo bila neuslovno skladištena. Ta pšenica se našla na tržištu i snizila je cenu pšenice u celom svetu, pre svega, u crnomorskom regionu kojem i mi pripadamo", dodaje naš sagovornik.

Sa kakvim se izazovima suočavaju poljoprivrednici u Srbiji?

Ništa manje izazovna neće biti ni ova sezona.

"Predvideti šta će se dešavati u agraru je jako teško, pogotovo kada imate sukobe u Ukrajini, kada imate probleme svuda u svetu. Mene plaši da će pšenica u 2023. biti jeftina bez obzira na izuzetno skupu setvu koju smo imali, a što je svakako problem. U Srbiji je posejano mnogo, mnogo više pšenice nego ranijih godina. Zbog suše ljudi se plaše da seju kukuruz. Kada idem kroz njive, kroz polja to se sve sada zeleni", ističe Baćina.

"Više je pšenice i u Rumuniji, što je zanimljivo. Jedino što bi moglo da spase nas jeste to što u Ukrajini nije obavljena setva. Ne volim da se radujem tuđoj nesreći, ali to je jedina nada srpskog poljoprivrednika. Da će pšenica biti skuplja jer je u Ukrajini neće biti, a znamo da Ukrajina važi za glavnog proizvođača pšenice u svetu", dodaje ovaj poljoprivrednik.

Povećanje površina pšeničnih polja je očekivano, smatra Galetin.

"Poljoprivrednici se vraćaju pšenici iz prostog razloga što je odnos zarade i troškova uzgoja u 2022. bio daleko najpovoljniji kod pšenice. Ima tu mnogo razloga. Jedan od ključnih su vremenske okolnosti. Pšenica je „pobegla" od letnje suše. Ona je požnjevena krajem juna, početkom jula i nije osetila te tropske temperature i nedovoljne količine padavina", kaže ovaj agroekonomski analitičar.

"Drugi razlog je taj što je pšenica ekstenzivna kultura i ne zahteva toliko ulaganja kao kukuruz, soja, šećerna repa... Naši poljoprivredni proizvođači koji su finansijski prilično iscrpljeni su imali i taj motiv da se priklone pšenici", dodaje Galetin. 

Prognoze su da će ove proizvodne godine pšenice u svetu biti manje za 10 miliona tona od pretpostavljene potrošnje.

"To će na neki način devastirati zalihe i uticati da pšenica bude tražena roba i da bi u odnosu na ostale ratarske kulture mogla da ima relativno bolju cenu. Da li će se to i desiti i kakav će razvoj situacije biti na ukrajinsko-ruskom frontu niko ne zna. Taj Gordijev čvor ja u ovom trenutku ne znam da odvežem. U svakom slučaju mnogi faktori će to uticati. Lično mislim da će proizvođači pšenice dobro proći", dodaje naš sagovornik.

Visoka ulaganja, skupi krediti...

Tržište hrane je u velikoj meri zavisno od dešavanja na ostalim tržištima.

"S jedne strane imamo ta dešavanja u svetu kao što su proizvodnja i potrošnja, ali je trenutno politika veliki faktor koji utiče na kretanje cena u svetu. S druge strane sva dešavanja na drugim tržištima kao što su finansijsko tržište ili tržište hartija od vrednosti su neizvesna. Kamatne stope se dižu u celom svetu, inflacija je visoka svuda. U 2023. godini ćemo imati nepovoljnu ekonomsku klimu, a tome će poljoprivrednici morati da se prilagođavaju", smatra Janjić.

U ovom trenutku povećanje površina na kojima je zasejana pšenica deluje kao dobra odluka. Ipak, treba se podsetiti da je naša zemlja izvoznik pšenice, a da je odluka države prošle godine da zabrani izvoz hlebnog zrna oborila njegovu cenu na domaćem tržištu.

"Nismo mogli da izvezemo i prodamo pšenicu po cenama koje su bile u svetu. To bi bila velika zarada. Ali, i mi poljoprivrednici moramo da budemo donekle realni. Da je pušten izvoz, izvezla bi se sva pšenica i danas bi vekna hleba kod nas bila 200 dinara. To bi bio problem za čitavo društvo", kaže Baćina.

"Moramo da napravimo kompromis da bude dobro i poljoprivredniku i krajnjem potrošaču. Ja poštujem što je država zabranila izvoz pšenice da ne bi ostala Srbija bez hleba, ali je trebalo poljoprivrednom proizvođaču da da dobru cenu za tu pšenicu. Država je trebalo da uradi kao Slovenija. Slovenija je zabranila izvoz pšenice, ali je svu pšenicu od svih proizvođača otkupila po ceni koju su poljoprivrednici tražili", precizira naš sagovornik.

Od toga koliko će pšenice roditi u svetu zavise i buduća dešavanja na tržištu hrane.

"Mi imamo dovoljno za sopstvene potrebe. Fundamentalno za nas je izvoz. Zavisni smo od izvoza. Višak treba negde da izađe, a izaći će po ceni koje tržište u svetu hoće da plati. I to je ono od čega će zavisiti kolika će cena pšenice biti. Znači setva pšenice može da bude ekstra potez i jeste da se smanji potencijalni rizik od suše. A da li je tako to ćemo znati tek u trenutku kada vidimo kolika je cena u svetu i pošto mi to možemo da izvezemo", objašnjava Janjić.

"Netržišne faktore ne možemo da predvidimo, a oni mogu i te kako da utiču na cenu. Ne samo ako naša država ograniči izvoz, što mislim da neće, jer mi imamo dovoljno i za sebe i za prodaju na stranom tržištu. Treba videti šta će raditi države u regionu i velike sile. Da li će biti ograničenja izvoza ili transporta. U svakom slučaju da se ta dešavanja u Ukrajini što pre završe i da se vratimo normalnim okolnostima", kaže direktor Produktne berze.

Visoke temperature ne pogoduju pšenici

Iako je još rano govoriti i o prinosima i o cenama, poljoprivrednici smatraju da pšenica ne bi smela u žetvi da bude ispod 45-50 dinara.

"Da bi se uloženo vratilo pšenica mora da košta sledeće godine između 45 i 50 dinara. Još nije kraj sa ulaganjima, pa ne znam koliko će na proleće koštati đubrivo, hemija za zaštitu i dizel gorivo, ali slobodno mogu da kažem da je to neka cena koja bi morala da bude u žetvi da bi srpski poljoprivrednik mogao da bude na pozitivnoj nuli", objašnjava Baćina.

"Veliki problem su sada i vremenske prilike. U decembru i januaru imamo temperature preko 10 stepeni. To nije normalno za ovo doba godine. Na ovoj temperaturi bolesti napadaju pšenicu. Sada bi trebalo da je pšenica pod snegom. Ovo je četvrta zima zaredom u Banatu da nema snega, da nema zimske vlage. I zato je sve neizvesno. O pšenici se neće znati ništa do kraja aprila. Da li je rodila, kolika će biti cena... Trenutno je loša situacija. Ovo vreme, kažem, nikako ne pogoduje pšenici", kaže ovaj poljoprivrednik iz Banata.

Iako smatra da bi poljoprivrednici mogli dobro da prođu zbog setve pšenice, Galetin upozorava i na negativne efekte odluke o povećanju površina pod pšenicom.

"Ja se nekako ne radujem tome. Ne zbog toga što će poljoprivrednici dobro proći, već iz razloga što ćemo naš najznačajniji resurs, a to je plodna zemlja, iskoristiti za setvu ekstenzivne kulture koja na dugi rok nije profitabilna. Ako se ponovo budemo vratili u takvu setvenu strukturu gde će nam ekstenzivne kulture zauzimati sve veće površine ne možemo dobrom da se nadamo", objašnjava agroekonomski analitičar.

"Ja navijam da poljoprivrednici što bolje finansijski prođu, ali mislim da je posao agrarne politike da se, ipak, stimuliše proizvodnja intenzivnijih kultura, da se ona što više podstiče državnim merama. Ali, to nam je sudbina i mi se opredeljujemo za setvu onih kultura koje nam kratkoročno daju bolje finansijske efekte", zaključuje Galetin.

Iako se trude da naprave računicu, proizvođačima su u ovom trenutku ruke gotovo vezane. Na sve što im je u prethodnim godinama i decenijama zadavalo muke i glavobolje, sada treba dodati i neizvesnost koju nose geopolitička dešavanja u svetu. A njih je i te kako teško ukalkulisati, jer su često vrlo nepredvidiva.