Šta žulja mala i srednja preduzeća u Srbiji

Više od 90 odsto vrednosti domaće ekonomije dolazi iz malih i srednjih preduzeća, međutim, preduzetnici smatraju da nemaju dovoljnu pažnju. Država odgovara da su oni kičma privrede. Iz američkih sredstava obezbeđeni su povoljniji krediti za ruralni i održivi razvoj, za startapove i za žene u biznisu.

Mikro, mala i srednja preduzeća uspela su da se prilagode krizi, kupcima, zaposlenima. Kamen u cipeli – nedostatak radne snage i težak pristup povoljnijim kreditima.

"Podrum je zahtevao investiciju od 250.000 evra i mi nismo mogli da dobijemo tako veliki kredit ni od jedne banke pogotovo što finansijska vrednost objekata u Aleksandrovcu nije dovoljno velika da pokrije tako veliki kredit", kaže Nadežda Ivanović, Vinarija "Ivanović".

"Ne možete da nađete na tržištu rada osoblje koje je već obučeno i koje može odmah da krene da radi, morate dosta da uložite u te ljude. Drugo, izazov je da će ta mlada osoba, perspektivna, otići negde napolje gde su opet bolji uslovi", poručuje Aleksandra Bogunović, "Vatreks reskju".

Za veći rast i izvoz srpskih privrednika obezbeđeno je 400 miliona dolara preko Američke korporacija za međunarodno razvojno finansiranje. Kredite će odobravati četiri banke kojima su pokriveni rizici poslovanja. U prvoj fazi na raspolaganju je 272 miliona dolara.

"Sa posebnim fokusom na poljoprivredu, na nerazvijena područja, na održivi razvoj, na startap kompanije i kompanije koje vode žene. Dakle, upravo na ono što smatramo da je najveći pokretač razvoja naše ekonomije – mikro, mala i srednja preduzeća", poručuje Siniša Mali, ministar finansija.

U bruto društvenom proizvodu učestvuju sa gotovo 60 odsto. U izvozu robe sa 40 odsto. Zapošljavaju dve trećine svih koji rade u nefinansijskom sektoru.

"Pogotovo su važna u nekim sredinama gde velikih kompanija i nema, kao što su neki manji gradovi. Dodatno su ojačani napori u tom pravcu, tako da ćemo mi za narednu godinu spremiti i neke nove programe. U fokusu će nam biti i određene ciljne grupe koje do sada nisu bile toliko podržane", navodi Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra privrede.

Osim novca, preduzetnicima nedostaje i znanje. Konsultantske usluge za prilagođavanje evropskim pravilima nekada su doživljavali kao nepotreban trošak, danas kao investiciju. Čak 71 odsto preduzeća koja su prošla savetodavni program EBRD-a povećalo je prihode, 53 odsto povećalo je broj zaposlenih, a 42 odsto njih izvoz.

"Tako da je vrlo dobro prepoznata ta potreba za poslovnim savetima i oni to koriste tako što sufinansiraju, znači nije potpuno finasirano od strane donatora i evropske banke", naglašava Aleksandra Miladinović, Evropska banka za obnovu i razvoj.

"Mnogo se ulaže u inovacije i unapređenje tehnoloških standarda. Srpske kompanije će morati da posluju sa manjim zagađenjem. Meri se učešće ugljendioksida u svakom proizvodu. Ko to ne poštuje, neće moći da izvozi u EU", ističe Nikola Vertolini, delegacija Evropske unije.

Uplatom poreza i doprinosa – mala i srednja preduzeća finansiraju 40 odsto rada države. Za razliku od stranih investitora, za domaću privredu nisu vezani samo profitom. Male porodične firme imaju veliki interes da neguju odnose sa dobavljačima, jer ne mogu da odu na drugi kraj sveta sa prvom sušom, poskupljenjem sirovina ili padom kupovne moći.