Ne ide svaki suncokret u rafineriju – ratar iz Kikinde uložio u mašinu koja danas zlata vredi

Vladimir Krstonošić iz Kikinde je pre nekoliko godina uložio u mašinu koja danas zlata vredi. Sve što poseje, pretvori u hladno ceđeno ulje. Finalni proizvod, za ovog ratara i muzičara – jedini je siguran put u profit.

"Mi imamo tu specifičnu proizvodnju, nemamo mnogo, nemamo veliki zemljišni posed, da bi nam se isplatilo da prodajemo na veliko na otkupnim mestima pšenicu, ječam, suncokret, kukuruz i uljanu repicu. Mi gledamo da naš proizvod preradimo i prodamo kao gotov", napominje Vladimir Krstonošić.

Selektirano zrno suncokreta je najčistija sirovina za dobijanje hladno ceđenog ulja. Za litar ulja treba oko pet kilograma zrna.

Za jedan džak mašina radi osam sati. Toliko industrija nema vremena, ali se kvalitet i cena finalnog proizvoda ne mogu porediti.

Dok se visokim temperaturama u rafinerijama dobija na brzini i količini, ovako se čuva miris, ukus i sva nutritivna svojstva sunčevog cveta.

"To je temperatura da mogu da radim bez rukavica, šakama da držim grejač. Znači, visina temperature kao kad se čovek razboli", kaže Krstonošić.

Hladno ceđenim uljima se ništa ne dodaje. Krstonošići ga čak i ne filtriraju. Strpljivo čekaju taloženje isključivo u staklenoj ambalaži.

Ulje i od kikirikija

Osim suncokreta seju i cede uljanu tikvu, mak, crni kim, lan, konoplju, pa čak i kikiriki.

Posle ulja od semenki ludaje, najteže je dobiti upravo – ulje kikirikija, za koje pružnu presu treba posebno štelovati.

Iako zvuči egzotično, kažu da na "njivi od kikirikija" nema iznenađenja.

"Kikiriki se u Kikindi gajio osamdesetih, kad sam ja bio dete. Nisam ja otkrio ništa novo. Samo sam ga prebacio na veće površine. Sadim ga sa krompirom, najsličniji je njemu", kaže Krstonošić.

Zarada i od pogače koja nastaje kao nusproizvod

Osam uljarica smenjuje se u plodoredu na oko 10 hektara zemljišta Krstonošića. Zaradu imaju čak i od pogače koja nastaje kao nusproizvod ceđenja zrna.

Tražena je i vredna u ishrani stoke. U slobodno vreme Vlada svira tamburu, a Martina, po struci poslastičar, kozje mleko pretvara u sir koji se sa uljima odlično slaže.

"Sirevi su nešto što je meni najprivlačnije, i ovi slatkiši", ističe Martina.

Najbolje ih je koristiti kao salatna, ali neka od ovih ulja trpe i zagrevanje na više temperature, ne i prženje u dubokom sloju.

Put do kupca je danas utaban sve većom težnjom da se ljudi zdravije hrane.

Krstonošići prodaju do 5.000 litara hladno ceđenih ulja godišnje, odnosno koliko je dozvoljeno u okviru delatnosti na poljoprivrednom gazdinstvu. Potražnja, kažu, prevazilazi ponudu.