Rekonstrukcija luka Prahovo i Bogojevo – pola milijarde evra za najjeftiniji prevoz

U srpskim lukama prošle godine je pretovareno šesnaest miliona tona robe, što je dobar rezultat, imajući u vidu da se tek poslednjih godina investira u taj vid prevoza. Država je odlučila da posle drumskog, železničkog i vazdušnog saobraćaja veću pažnju posveti najjeftinijem transportu.

Na 861 kilometru Dunava, luka Prahovo je prva na ulazu u Srbiju. Uz luku Bogojevo, sada će biti i prva koja se rekonstruiše. Plan detaljne regulacije je završen, a pri kraju je i dobijanje građevinske dozvole.

Branko Marković, zamenik direktora za korporativne poslove "Eliksira Prahovo" kaže da je važno što će kapacitet pretovara da se podigne sa dva miliona na tri i po miliona tona.

"Najznačajniji poslovi koji će ovim projektom da se urade, to je zatrpavanje zimovnika. To je oko tri hektara. Luka će time da dobije na prostoru. Dobićemo otvoreno-zatvorena skladišta, što trenutno nemamo", objašnjava Marković.

Šta je u planu

U planu je otvaranje još jednog ulaza u luku i izgradnja zelenog terminala za zbrinjavanje otpadnih voda i ulja iz brodova.

Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za saobraćaj i bezbednost plovidbe naglašava da je luka Prahovo značajna ne samo za industriju hemijskih proizvoda koja se nalazi u neposrednom zaleđu luke, već i za RTB Bor.

"Omogućićemo korišćenje te luke i od strane drugih privrednih subjekata koji se nalaze u širem privrednom zaleđu luke Prahovo. Mislimo, pre svega, na privredne subjekte koji rade u okviru slobodne zone Pirot", pojašnjava Kovačević.

Stručnjaci kažu da se luke grade prema potrebama privrede, ali i da moraju biti spremne da ispune zahteve svih potencijalnih korisnika.

Profesor dr Vladislav Maraš sa Saobraćajnog fakulteta kaže da je jedan od prioritetnih budućih pravaca razvoja uvođenje, odnosno izgradnja i unapređenje kontejnerskih potencijala.

"To je neminovno i tome ćemo vrlo brzo svedočiti na Dunavu", ističe Maraš.

Ulaganja u luke

Država će ove i sledeće godine u Prahovo i Bogojevo uložiti 500 miliona evra po modelu koncesije.

"Mi bismo našli partnera. Sa njim bismo napravili sporazum da u narednih 30 godina jedan deo investira država, jedan deo partner koji će biti i operater te luke. To će generisati nove investicije, veći pretovar robe i promet", ističe Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Koliki je to značajno govori i činjenica da će koncesioni savetnik biti Međunarodna finansijska korporacija, članica Svetske banke, o čemu je u Vladi pre nekoliko dana potpisan sporazum, ali i zainteresovanost luke Antverpen da uđe na naše tržište.