Recept protiv jalove zemlje, sve više proizvođača se okreće odgovornoj poljoprivredi

Analiza zemljišta i vođenje knjige prskanja bilja postali su obavezni deo svake tržišne proizvodnje. Poštovanje rokova pri upotrebi hemijskih preparata i, kad god je moguće, njihovo izbegavanje - pravila su dobre prakse poljoprivrednika u Srbiji. 

Uz zakonske obaveze, jednako je važno poverenje i poštenje, kažu Markovići koji sa jednog hektara zemljišta pod plastenicima, više od pola veka, za Beograđane beru sveže povrće. Porodično preduzeće dobro radi, pošto je porodica velika. Izazovi zato nisu manji, ali se lakše podnesu.

Knjigu prskanja povrća za ovo domaćinstvo uredno vodi Poljoprivredna apoteka u kojoj se snabdevaju preparatima za zaštitu i prihranu plodova. Dileme u vezi sa ostatkom pesticida u povrću nema pošto je sve što proizvedu za kupce i na njihovoj trpezi. Svake sezone u saradnji sa Poljoprivrednom stručnom službom analiziraju zemljište, a rezultati su nadasve dobri.

"Na ovom području pošto su većinom povrtari znaju vrednost organske materije i stajnjaka pa i dalje koriste to osnovno đubrenje što poboljšava strukturu i održava plodnost zemljišta", rekla je Anka Kačarević iz PSSS Beograd.

Na gorivo, hemiju i grejanje kao najskuplje stavke u proizvodnji povrća, u poslednje vreme dodaje se i cena stajnjaka. Organsko đubrivo najpre treba naći, a onda izdvojiti četiri dinara za kilogram.

"Velika je stavka sad i to. Eno u onaj veliki plastenik, 30.000 dam samo za stajnjak za 1 sezonu", rekao je Ljubiša Marković iz Velikog Sela

Nije lako da se na sve ratarske brige doda još jedna - briga o kvalitetu zemljišta u budućnosti, ali ono što će naslediti unuci - nema cenu.