Šta su obavezne, a šta operativne rezerve nafte i derivata i ko će sve morati da ih obezbedi

Vest da je Evropska unija skinula Srbiju i Zapadni Balkan sa liste sankcija za uvoz nafte donela je olakšanje. Naša zemlja će nesmetano nastaviti da uvozi naftu jadranskim naftovodom i posle 15. maja. To je važno, jer je pre mesec dana hrvatski "JANAF" saopštio je da će našoj zemlji, ako ne bude tog izuzeća, od polovine maja morati da prekine dotok nafte, jer je NIS-ov većinski ruski vlasnik "Gasprom njeft" obuhvaćen sancijama. Tomislav Mićović ističe da je time odahnulo čitavo tržište.

"Negde oko 70 odsto dizela i oko 85 procenata benzina koje se potroši na tržištu Srbije potiče iz prerade nafte u Rafineriji nafte Pančevo. Samim tim svaki poremećaj u dopremanju sirove nafte bi podrazumevao jako veliki nedostatak derivata nafte, rekao bih slobodno nenadoknadiv ili ne lako nadoknadiv nedostatak", kaže Mićović.

Napominje da je prosto nemoguće logistički obezbediti tako brzo velike količine derivata nafte u okruženju.

Objasnio je i šta je jadranski naftovod, danas JANAF. Ističe da je on napravljen za vreme Jugoslavije – povezivao je tada kada je izgrađen od ostrva Krk, luke Omišalj, rafineriju u Sisku, rafineriju u Bosanskom Brodu, rafineriju u Novom Sadu i rafineriju u Pančevu.

"U međuvremenu niti prerađuje naftu rafinerija u Bosanskom Brodu, niti u Sisku, niti u Novom Sadu – jedina rafinerija koja je ostala na toj trasi naftovoda je pančevačka rafinerija i transport sirove nafte je ovde bio ugrožen. Nije bilo zabranjeno da uvozi sirovu naftu, ali nije imao kako da je dopremi, jer JANAF upravlja nafotovodom na teritoriji Hratske, a od granice odnosno Dunava do Novog Sada i Pančeva tim nafotovodom upravlja naša domaća kompanija 'Transnafta'", objašnjava Mićović.

Oko 30 odsto dizela koji se potroši u Srbiji potiče iz uvoza

Određene količine derivata stižu i baržama Dunavom, a Mićović navodi da oko 30 odsto dizela koji se potroši u Srbiji potiče iz uvoza.

"To je jedan značajan procenat i stabilnost tog dopremanja nafte iz okruženja je vrlo bitna za sigurnost snabdevanja tržišta, ali bitna je i kao jedan ozbiljan vid prekogranične konkurencije, to je za svako tržište zdravo da postoji takav jedan odnos između domaće proizvodnje i uvoza", dodaje Mićović.

Navodi da je jedno vreme bilo problema sa vodostajem Dunava, da barže nisu mogle da se tovare ni blizu punog kapaciteta što je povećavalo broj obrta barži, a u jednom trenutku je krenuo mnogo veći uvoz kako bi se povećale zalihe.

"Država je podsticala naftne kompanije da povećaju što više mogu što više svoje zalihe i u to je u jednom trenutku dovelo i do nedostatka brodova, ali niko nije ostao bez uvoza koji je planirao", kaže Mićović.

Šta su obavezne, a šta operativne zalihe nafte 

Država povećava obavezne rezerve nafte i derivata, kažu ima za dva meseca, ali od jula naftne kompanije moraju da imaju operativne rezerve. Mićović objašnjava da će od 1. jula sve kompanije koje stavljaju naftne derivate na tržište, prozvođači i uvoznici, ukupno oko 9, 10 kompanija, imati obavezu da u svakom trenutku na svojim zalihama o svom trošku imaju derivate nafte na navou od četiri dana svoje prosečne prodaje u prethodne tri godine.

"Iz godine u godinu će se povećavati taj broj dana i doći ćemo u jednom trenutku do deset dana što je prilično velika zaliha", dodaje Mićović.

Ističe da će svaka naftna komanija morati iz svog kapitala da uloži novac u te rezerve što podiže troškove stavljanja goriva na tržište.

Na pitanje jesu li naftne kompanije spremne za to, Mićović kaže da za ova četiri dana nije problem da nađu skladišni prostor, ali za deset dana moraće da se investira u skladišni prostor, pre svega veliki uvoznici.

"Naftna industrija Srbija mislim da ima dovoljno skladišnog prostora, jer čitava rafinerija Novi Sad, koja je nekada bila rafinerija, danas može se koristiti kao sladišni prostor", napominje Mićović.

"Smirila se situacija na tržištu" 

Govoreći o tome kakva je sada situacija na tržištu, Mićović kaže da se smirila situacija u odnosu na naglo kupovanje goriva.

"Tada je zaista bilo dramatično, jer nismo stizali da obnavljamo zalihe na bezinskih stanicama koliko su se benzinske stanice brzo praznile, ali niko nije ostao bez goriva to sam ubeđen. Poslednjih par nedelja nešto je veća samo prodaja dizel goriva nego što je to bilo prethodnih godina i ja bih rekao da je to posledica toga što poljoprivrednici imaju mogućnost da kupuju derivate nafte na određenim stanicama po znatno nižoj ceni i to po našoj oceni više nije samo gorivo koje je namenjeno poljoprivredi, tu ima malo i više prodaje nego što bi realno poljoprivreda koristila danas, ali to je već stvar koju će država u komunikaciji sa tim naftnim kompanijama razrešiti", kaže Mićović.

Dobra je vest da pada cena sirove nafte. Cena nafte brent koja diktira cene na našem tržištu je pala na oko 100 dolara, američka laka nafta je još jeftinija 97 dolara. Mićović ističe da rekordne cene goriva koje imamo na tržištu počinju da ostavljaju posledice i na potražnju.

"Sada više nema tako velike potražnje pri ovako velikim cenama goriva u celom svetu, a druga stvar u Kini se desilo dosta veliko zatvaranje Šangaja i još nekih regiona što je takođe smanjilo potražnju. Kada god se ponuda i potražnja probliže ravnotaži dolazi ili do pada ili do stagnacije cene", objašnjava Mićović.

Uredba o ograničenju cena je produžena do kraja ovog meseca, ponovo je pojeftinilo gorivo, a Mićović ističe da veruje da se ni u petak neće desiti neke velike promene cena.

"Treba imati u vidu da kada se priča o stabilnosti snabdevanja, ja ne vidim nijedan način kako bi uredba mogla da doprinese povećanju stabilnosti snabdevanja. Ona doprinosi ograničenju cena, ali za stabilnost je bitno da se administriranje što pre skloni sa tržšita, kako bi tržište moglo da odreaguje na sve promene koje se dešavaju, tako se obezbeđuje stabilnost snadbevanja", smatra Mićović.

Zašto je gas za automobile nikada skuplji 

Gas za automobile nikada nije bio skuplji, premašio je 100 dinara, a Mićović kaže da se više dve trećine tečnog naftnog gasa proizvodi prilikom eksploatacije prirodnog gasa.

"On prati te promene na tržištu prirodnog gasa, a tu su jako visoke cene, veliki skokovi, nesigurnost u eksploataciji i transportu – sve se to reflektovalo i na tečni naftni gas", dodaje on.

Naglašava da dosta tečnog naftnog gasa dolazi iz Ukrajine, Rusije, Kirgistana, Poljske koji su na "vrućem terenu".