Zabrana bi mogla skupo da košta izvoznike žitarica – moguće tužbe i gubitak tržišta

Sunčica Savović ističe za RTS da je zabrana izvoza suspendivna mera i da ona utiče negativno na sve u lancu, od proizvođača i zemljoradničkih zadruga, domaćih trgovaca, mlinara i na kraju i oko 200 kompanija koje se bave izvozom i ne mogu da obavljaju svoju delatnost.

Dodaje da su izvoznici već za jedan broj ugovora i isporuke koje je trebalo da budu obavljene u martu i početkom aprila, ne svojom krivicom, praktično prekršili ugovorne obaveze.

Objašnjava da tokom zabrane izvoza nije moguće ugovarati ni prodaju pšenice i kukuruza ovogodišnjeg roda.

"Zabrana izvoza svima stvara finansijske probleme i pitanje je trenutka kada će izvoznici biti pozivani, zbog nepoštovanja ugovornih obaveza, na međunarodne arbitraže. One neće biti rešene u korist naših izvoznika i doći će na naplatu za najmanje tri do četiri meseca", upozorava Savovićeva. 

Reč je, kaže, o tužbama koje su u stotinama hiljada evra po kompaniji, a to je neverovatno mnogo novca. 

Ukazuje i da selektivni odabir destinacija gde će se pšenica i kukuruz izvoziti kao i selektivan odabir ugovora dovode do gubitka poverenja kod tradicionalnih kupaca naše pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja, sa kojima je to poverenje građeno godinama.

Kupci će, ocenjuje, kupiti pre tamo gde nisu imali problema. Odmah su tu u regionu Bugarska, Mađarska, koje su i veći proizvođači i veći izvoznici od nas.

Izvoz za Albaniju i Italiju

Vlada je za Albaniju odobrila izvoz 30.000 tona pšenice i 17.000 tona kukuruza, Italija za samo jednog kupca 67.000 tona kukuruza i 17.000 tona pšenice.

Prošle godine je ta zemlja kupila oko pola miliona tona kukuruza i oko 340.000 tona pšenice, a članice Udruženja "Žita Srbije" su do vladine odluke o zabrani izvoza, sa italijanskim uvoznicima imali sklopljene ugovore za 195.000 tona pšenice i 160.000 tona kukuruza između 27 i 30 posto izvoza ide u Italiju.

"Mi nemamo najavu niti obrazloženje na koji se način biraju destinacije i na koji način se biraju ugovori koji će proći, tako da su naši izvoznici i naši kupci u nezavidnoj situaciji. Ukoliko ova odluka o privremenoj zabrani ne bude stavljena van snage, naši kupci moraće da se okrenu drugim destinacijama", upozorava Savovićeva.

Ističe i da u Udruženju nemaju antidatiranih ugovora, da su sve ugovore elektronski deponovali u Ministarstvu poljoprivrede dva dana pre stupanja zabrane na snagu.

Uticaj zabrane na cene žitarica u Srbiji 

Savovićeva navodi da je zabrana samo donekle uticala na smanjenje cene kukuruza i pšenice. Tokom prve sedmice zabrane, cene pšenice držale su se na istom nivou, maksimalno je dostigla 35,5 dinara po kilogramu, a kukuruza 34.

Nakon toga je cena kukuruza pala na 32 dinara po kilogramu u sledećoj sedmici da bi već prošle nedelje krenule nagore.

"Sigurno je da ukoliko ova odluka ne bude stavljena van snage nećemo uspeti da pripremimo silose, oni su već prepuni i kad stigne novi rod, mešanjem onog iz 2021. i 2022. godine možemo biti sigurni samo da ćemo imati idealne uslove za pojavu štetočina i za opadanje kvaliteta žitarica", ukazala je Savovićeva. 

Da li će poljoprivrednici uspeti da obave ovogodišnju setvu veliko je pitanje, a to će zavisiti i od stava Vlade u vezi s privremenom zabranom izvoza.

"Što se tiče same setve, neminovno je da će biti skuplja nego prošle godine, jer i prethodne je jesenja setva na godišnjem nivou bila skuplja za oko 50 posto. Tako da, moraćemo da sačekamo da setva bude gotova da bi smo napravili tačnu kalkulaciju", zaključila je Savovićeva.