Cene energenata rastu zbog rata u Ukrajini – koliko brzo Evropa može do obnovljivih izvora

Evropska unija je odlučila da do 2030. godine postane nezavisna od energije iz Rusije. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković kaže za RTS da se može i mora računati na obnovljivu energiju do kraja decenije, ali da je dekarbonizacija višedecenijski proces. Mnogo je znakova pitanja i treba razmišljati kako osposobiti energetski sektor da naredna zima prođe, poručio je Rajaković.

Nikola Rajaković navodi da se može i mora računati na obnovljivu energiju do kraja decenije, kao i da se energetski sektor u poslednjih nekoliko meseci našao pod dejstvom neprijatnih dešavanja.

"Zadnje dve godine imamo kovid, sad se superponirala ukrajinska kriza. Rusija je najveći snabdevač gasom evropskog kontinenta, a sve se to dešava u energetskoj tranziciji", naveo je profesor Rajaković.

Istakao je da zadatak dekarbonizacije oštrim tempom koji je Evropa postavila pred sebe ne može ostvariti preko noći, već da je to višedecenijski posao.

"Do 2030. realno je očekivati da će Evropa značajan deo svojih energetskih potreba podmirivati iz obnovljivih izvora energije, ali nikako to ne može biti 2030. u obimu u kojem bi to Evropa očekivala", naglasio je Rajaković.

Evropska unija je i pre rata u Ukrajini na listu obnovljivih izvora vratila i gas i nuklearnu energiju. Profesor Rajaković je objasnio da je najkritičniji period i za Evropu i za Srbiju naredne dve, tri zime.

"Veliki poremećaji čiji smo svedoci dovode do toga da nisu energetski bilansi za narednu zimu izvesni. Puno je znakova pitanja, prema tome, treba razmišljati jako dobro kako osposobiti energetski sektor da naredna zima prođe", kazao je Rajaković.

Dodao je da bi naredni period o kojem bi trebalo razmišljati jeste 2030, a naglasio je da je najlakše planiranje za 2050. godinu, a najteže za sledeću zimu, što je ocenio kao paradoks u energetici.

Ugalj nikada nije bio skuplji i traženiji. Rajaković je objasnio da je jasno da će ugalj nestati sredinom ovog veka, a da je u ovom trenutku nestašica megavat-sata i električnog i toplotnog.

"Trenutne cene na berzama su reda 240 evra po megavat-satu. To je izuzetno visoko. Vi kad poredite sa cenama od pre ovih dramatičnih poremećaja, to je povećanje pet, šest puta. Pa ko to da izdrži. Sa gasom je još surovija priča", naveo je profesor Rajaković.

Poručio je da su te cene za prosečne građane neprihvatljive i da države moraju da preduzmu zaštitne mere da energetski sektor ostane na nogama i pripremi za obnovu.

Profesor Rajaković je istakao da je teško očekivati da se cene spuste dok traje rat u Ukrajini, a da će po smirivanju situacije nova ravnotežna tačka za cene biti puno viša od starih cena.

"Cene energenata – i gasa, i nafte, i naftnih derivata, a isto tako i cena megavat-sata električnog, sve će to biti na znatno višem nivou nego na šta smo prethodno navikli", naglasio je Rajaković.

Dodao je da se mora pomoći najsiromašnijima, pošto visoke cene mogu da ih ugroze.

Srbija većinu struje dobija iz uglja, a ove zime je bilo dosta problema. Profesor Rajaković je istakao da se moraju uložiti maksimalni napori, pre svega u termoenergetskom sektoru.

"Sa ugljem smo mi imali, kako bih ja to rekao, usko grlo. Otkrivka ili jalovina nije odrađena na vreme i kvalitetno. Zatim, naišlo se na te nekvalitetne delove uglja. Kad se to nadodalo na, rekao bih, nedovoljno kvalitetno pripremljene kotlove, generatore i turbine, rezultat je bio taj koji smo imali i koji ne želimo", kazao je profesor Rajaković.

Napomenuo je da bi novo rukovodstvo EPS-a trebalo da angažuje najbolje stručnjake kako bismo sledeće godine imali stabilno snabdevanje iz naših elektrana.