Tabaković: NBS ne može da štiti od uvezene inflacije

Guverner Jorgovanka Tabaković je na predstavljanju izveštaja o zaštiti korisnika finansijskih usluga, odgovarajući na novinarsko pitanje čime nas centralna banka štiti od inflacije, navela da centralna banka štiti da se preko kursa inflacija ne prelije na domaće cene na koje nemaju presudan uticaj cene energenata i transporta, a takođe i održavanjem stabilnosti deviznog kursa.

"Mi jesmo odgovorni i posvećeni, ali nismo čudotvorci", rekla je Tabakovićeva.

Navela je da je dvocifrena inflacija u periodu od 2008. do 2012. godine nastala kao posledica depresijacije dinara na koju tadašnje vlasti nisu reagovale, a dinar gubio vrednost i posredno povećavao inflaciju.

Prema njenim rečima od 12,8 odsto, koliko je inflacija tada iznosila,  samo trećina je bila uvoznog porekla.

"Sada čuvamo stabilnost kursa dinara koja je prethodnih 10 godina i inflacijom koja je sve do prošle godine bila oko dva odsto i tako je sačuvana realnost prihoda", istakla je Tabakovićeva.

Ponovila je da NBS od spoljnih uticaja ne može da štiti, ali da se Srbija ipak bolje snašla od drugih - stvorene su rezerve u hrani i energentima, a Narodna banka je ranije u vreme priliva deviza i velikih direktnih stranih investicija u našu zemlju kupovala devize, kako dinar ne bi jačao previše, pravovremenim intervencijama na međubankarskom tržištu i time sebi stvorila rezerve da danas kada su oscilacije velike i kada dinar može da slabi, imamo kurs dinara koji smo imali i nekoliko godina unazad.

Tabakovićeva je navela i da je uvoznicima energenata, gasa, struje i nafte, obezbeđeno više od milijardu i po evra i da zahvaljujući tome imamo i tople stanove i fabrike nam neometano rade.

Istakla je i da je rađeno na popravljanju strukture našeg duga, pa je trenutno 10,9 odsto duga u dolarima, 57,3 odsto u evrima, 26,6 odsto u dinarima a preostalih 5,2 odsto u drugim valutama.

Na pitanje da li se stabilizovala tražnja u menjačnicama za devizama, Tabakovićeva je odgovorila da prema informacijama NBS jeste i ocenila da nije ni bilo realne potrebe za većom efektivom, ali je potražnja bila povećana i u drugim zemljama i navela primer Austrije.

"Stvorena je panika i pred izbore i vezano za dešavanja u Ukrajini. Ta panika je sada zaustavljen,a ali naša kontrola menjačnica nije stala i mi ćemo je nastaviti i pojačati i nećemo dozvoliti da niko ko ima licencu NBS stvara strah i paniku", rekla je ona.

Dodala je da će NBS i dalje ostati jedan od stubova stabilnosti države.

NBS za tri godine rešila 3.421 pritužbu korisnika

Narodna banka Srbije (NBS) je u prethodne tri godine rešila 3.421 pritužbu korisnika finansijskih usluga, od čega je 929, odnosno 27,2 odsto bilo osnovano i rešeno u korist klijenata, rečeno je na predstavljanju trogodišnjeg izveštaja o rezultatima rada NBS na polju zaštite korisnika finansijskih usluga.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS Bojan Terzić je naveo da finansijski efekat koji su klijenti podnosioci pritužbi osetili iznosi oko 60 miliona dinara, i njima je novac ili vraćen ili im je dug umanjen.

Objašnjavajući kako se pritužba podnosi Terzić je naveo da se prvo podnosi pismeni prigovor banci, sačeka se 15 dana i ako banka ne reši prigovor, podnosi se pritužba Narodnoj banci Srbije.

"Iako je NBS dat rok od tri meseca da postupi po pritužbi, mi smo trajanje ovog postupka sveli u proseku na mesec dana", rekao je on.

Direktor Odeljenja u sektoru zaštite korisnika Kristina Buha je govoreći o oglašavanju finansijskih usluga i njenoj važnosti, navela da se korisnici za banku neretko opredeljuju na osnovu reklama.

"Zato je NBS 2019. godine donela poseban propis kojim je uređeno oglašavanje i kontrolišemo da li banke oglašavaju svoje proizvode na način koji je razumljiv korisnicima i da li njihove reklame mogu korisniku stvoriti pogrešan utisak", rekla je Kristina Buha i navela nekoliko primera iz prakse, gde je NBS reagovala jer nisu zadovoljavali propisane standarde.