U ovom trenutku vesti pokreću berzu, Musabegović: Izvoz bi trebalo da bude ograničen

Cene nafte su se stabilizovale, posle jučerašnjeg pada od preko 12 procenata. Investitori odmeravaju da li će veliki proizvođači "crnog zlata" povećati isporuke kako bi se popunio manjak ponude izazvan zapadnim sankcijama Rusiji.

Cena gasa, posle istorijskog maksimuma od 3.600 dolara, juče je pala na 1.900 dolara.

Svetske berze su usijane otkako traje rusko-ukrajinski sukob.  

Profesor Beogradske bankarske akademije dr Ismail Musabegović rekao je za RTS da su velike oscilacije u cenama: juče su svetske berze završile u velikom plusu, za dnevne oscilacije, neke berze kao nemačka, francuska zabeležile najveći dnevni skok u poslednjih godinu dana.

"Vesti su one koje u ovom trenutku pokreću berzu, paralelno se vodi nekoliko procesa, prvo su vojne operacije, ekonomske sankcije i informativni rat. Ne možete u moru informacija da razlučite šta je propaganda, a šta stvarna informacija, i te informacije pokreću berzu gore ili dole", rekao je Musabegović.

Prema njegovim rečima, uvek neko profitira, berza nije nepoznata da nečiji gubitak bude nečiji dobitak. 

Moskva najavljuje odgovor na američki embargo – da li je to okidač za nove turbulencije

Prof. Musabegović kaže da će to negativno delovati na sve berze. Rusi su poznati ne samo po izvozu energije nego i po izvozu hrane, đubriva, metala – širok je spektar proizvoda koji može da poljulja celo tržište.

Rusija se fokusira na domaće tržište, napominje Musabegović, dodajući da su glavne akcije da se obezbediti domaće stanovništvo što se tiče prehrambene strane, da nema posledice zbog svih sankcija koje je Zapad uveo Rusiji. 

O zabrani izvoza pšenice, kukuruza, ulja

"Mislim da je dobra ako je vremenski kratka mera. Taj izvoz bi trebalo da bude ograničen, a ne zabranjen, iz dva razloga – zbog odnosa sa tradicionalnim kupcima, mislim na ceo region, ugovori koji moraju da se izvrše jer su međunarodna obaveza i moramo kontrolisati one količine koje su nama dozvoljene", kaže profesor.

Prema njegovim rečima, sada smo u fazi kada se prazne silosi očekujući novu sezonu.

 "Stroga zabrana ne duže od par dana, da se što pre vide mere kojima bi se kontrolisao i ograničio izvoz, to je u ekonomskom smislu povoljnije nego ga zabraniti, smanjujete inflatorni pritisak unutar zemlje", objašnjava Musabegović. 

Kapital je plašljiv, da li EU donosi dobre odluke

Musabegović izdvaja dva aspekta ponašanja Evropske unije.

"Jedan je politički, gde su jedinstveno svi osudili sukobe u Ukrajini, a drugi je ekonomski gde pojedine zemlje imaju duboke interese da ne prekinu potpuno odnose sa Rusijom. Svaka zemlja za sebe je individualna u ekonomskom smislu i donosiće mere u cilju održavanja stabilnosti same države", rekao je profesor.

Šta će biti sa kamatnim stopama

Očekuje se saopštenje Evropske centralne banke o svojoj politici, takođe se očekuje informacija kakva će biti monetarna politika u SAD.

Prošlo je dve godine od početka pandemije, sve je bilo pripremljeno da ceo svet počne da diše, ali sada se dešavaju neočekivane stvari za većinu ljudi. "Monetarna politika ne donosi odluke na osnovu kretanja berzi juče, danas, imaju strategiju da inflacija daje svoje prve signale", ukazao je on.

"Očekujem da će EU koja je bila planirala povećanje kamatnih stopa odložiti odluku. Minimalno povećanja njihovih kamatnih stopa, to je mnogo kod nas, većina kredita ima evrolibor kao meru, koji je sada negativan, automatski će se odraziti. Pretpostavljam da će povećanje biti minimalno u četvrtom kvartalu, 5,8 odsto je februarska inflacija u Evropi, američka je negde 7,8. Federalne rezerve Amerike mogu povećati, ali to neće biti više od 0,25", kaže Musabegović.

Šta je recesija i ko je najveći gubitnik

Recesija nastaje kada je BDP negativan u dva kvartala, na kraju marta i na kraju juna.

"Nećemo znati to pre leta, postoji opasnost u zavisnosti od toga koliko će dugo ovo trajati, pre svega vojna operacija", zaključio je Musabegović.