Cene rastu, kako se sa poskupljenjima bore potrošači, a kako proizvođači

Gotovo svakodnevno cene hrane, voća i povrća u maloprodaji skaču. Podaci republičkog zavoda za statistiku potvrđuju da su više za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. Najviše je poskupelo povrće.

"Statistika jeste snimila rast cena neprerađene hrane za 20,9% tu pre svega spada voće i povrće i tu su cene svežeg mesa. Koji su tu glavni faktori, prvi i osnovni faktor su svetska cena hrane. Drugi faktor na koji je nemoguće uticati s aspekta narodne banke i ne može da utiče niko a to je suša", naveo je Milan Trajković iz NBS-a.

Inflatorni pritisak je velik i preliva se na potrošače. Proizvođači dižu cene finalnih proizvoda, pravdajući to poskupljenjem proizvodnje.

"Činjenica je da su ti inflatorni pritisci posledica rasta cene energenata i rasta cena hrane, a aktuelna situacija sa sukobom Rusije i Ukrajine dodatno doprinosi tom problemu. Rusija je jedan od glavnih izvoznika energenata, a zna se da su te dve zemlje i značajni izvoznici žitarica", istakao je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Proizvođači kažu da su svesni da poskupljenja udaraju na potrošački džep:

"Prosto se suzdržavam od podizanja cena jer ne znam ko će onda doći da kupuje, zato što i sada je vrlo loša prodaja."

Proizvođači kažu da je opala kupovna moć, i da je teško zaraditi dnevnicu.

Predstavnici prodajnih lanaca objašnjavaju da skok cena nije njihova odgovornost, već da su osnov poskupljenja u maloprodaji poskupljenja proizvodnje.

"Vidimo da su marže u Srbiji višestruko veće od prosečnih marži u Evropi. Imamo neke proizvode kod kojih je marža i za dva puta veća od proizvođačke cene proizvoda, u tim uslovima je apsurd govoriti o marži, to se pravda u stvari, slobodnim formiranjem cena u Srbiji", naveo je Petar Bogosavljević iz udruženja Zaštita potrošača.

U našoj zemlji poskupeli su saobraćaj, odeća, obuća, troškovi stanovanja, voda, struja, gas. Vlada je donela uredbe i ograničila cene osnovnih životnih namirnica kao i goriva ali, stručnjaci kažu, to nije dovoljno.

Stanić očekuje da to razumevanje bude prisutno i tokom novog perioda važenja tog ograničenja kako bi mogao da se smanji trošak proizvodnje ovih proizvoda.

"Ono što bi moglo i moralo da se uradi bez ikakvih posebnih priprema to je smanjenje zahvatanja od privrede kroz smanjenje poreza na dodatu vrednost, kroz smanjenje akciza, kroz racionalniju organizaciju državnog sektora u celini i državne uprave, jer mislim da u tom delu se nalazi veoma veliki deo rezervi koji bi trebalo upravo sada aktivirati da se zaštiti od ovog talasa poskupljenja koji je prisutan", istakao je Petar Bogosavljević, iz udruženja Zaštita potrošača.

U svetu, cene hrane su najviše u poslednjih deset godina. Stručnjaci smatraju da bi rok trajanja uredbi Vlade o ograničavanju cena derivata i osnovnih životnih namirnica trebalo produžiti, a pošto cene i dalje nekontrolisano rastu, prema njihovim rečima, treba razmotriti i dodatne mere.