Evropa pred najjačim energetskim udarom u poslednjih godinu dana

Cena crnog zlata ne miruje - početkom godine barel je koštao 70 dolara, sada je 88 dolara. Iako je gotovo u svim zemljama okruženja gorivo u protekla dva dana poskupelo i na pumpama, nafne kompanije ne očekuju drastična skokove.

U Udruženju naftnih kompnija Srbije kažu - pratimo situaciju, još nema uslova za poskupljenje derivata.

"Pozicija Srbije na listi zemalja je potpuno jednaka zato što se na istom nivou, ali različitim tempom negde ranije, negde kasnije menjaju cene na svim tržištima", kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Tomislav Ćorić, ministar gospodarstva i održivog razvoja Hrvatske, navodi da živimo u vreme kada cene nafte i naftnih derivata na svetskoj berzi osciluju, ali ne veruje da će se stabilizovati na nižem novou.

Evropska skladišta gasa su sve praznija. "Gasprom", kao glavni snabdevač, upozorava da su zalihe 25 odsto manje od neophodnih količina za januar.

I dok Rusi tvrde da su svi ugovori ispunjeni, u Briselu ih optužuju da veštački podstiču potražnju za gasom, što podiže cene, pa su započeli analizu tržišta.

"Odluka 'Gasproma' da ograničeni isporuke uprkos rastu potražnje tera na razmišljanje i podstakla je regulatore da prespitaju mogućnosti i drugih dobavljača energenata, uključujući ruski gasni gigant", kaže Margaret Vestager, šef Komisije EU za konkurenciju.

"Rusija može da isporučuje više gasa Evropi, jer ima dovoljno resursa, ali su potrebni dugoročni ugovori. Pogrešno planiranje, kratkovida energetska politika - to je glavobolja evropskih političara koju pokušavaju da prebace na druge", kaže Aleksandar Novak, potpredsednik Vlade Rusije.

Ipak, i pored brojnih ograničenja cena i subvencija, skupi gas i struja dolaze na naplatu - prošle godine mnogim evropskim domaćinstvima ukupni računi za energiju veći su oko 54 odsto. U naredna dva meseca širom Evrope, ali i regiona najavljuju se i nova povećanja cene struje i gasa, od 40 do čak i 80 odsto.