Mala zemlja puno banaka, veliki igrači “gutaju“ manje – šta to znači za korisnike

U 2022. u Srbiji postoje 23 banke. Trend ukrupnjavanja najavljuje da će ih uskoro ostati desetak većih i nekoliko manjih. Poslednja u nizu akvizicija bilo je preuzimanje Kredi Agrikol od strane Rajfajzen banke, Komercijalna i NLB banka su se spojile, mađarska OTP je kupila Sosijete i Vojvođansku banku. Najavljuje se da će AIK banka preuzeti Sber banku. Sada banke pružanjem specijalizovanih usluga vode borbu za poziciju na tržištu. U kojoj meri sve to utiče na obične korisnike?

Sedam najvećih banaka u Srbiji sada kontroliše gotovo 80 odsto domaćeg tržišta. Kad se sabira dobit, pet banaka odnosi četiri petine ukupne bankarske zarade, godišnje. Razlog - niske kamate i digitalizacija više odgovaraju onima sa više klijenata. Manji su primorani da se za opstanak bore ponudom specifičnih usluga za ciljane klijente.

Pripremio Dragan Stojev

"Trenutno smo u pilot projektu koji imaju ugovorena određeno privremene i povremene poslove. Preko 90 posto naših kredita je obezbeđeno samo ličnom menicom a istovremeno naš kredit u našoj banci je preko 300.000 dinara", navodi Vladimir Vukotić, predsednik Izvršnog odbora i izvršni direktor 3 banke.

Svetski standard je jedna banka na milion stanovnika - u Srbiji ih je i dalje mnogo više. Pre dve decenije bilo ih oko stotinu, nekima su oduzete dozvole, druge su dobile moćnijeg vlasnika. Većini se više ni imena ne sećamo. Sada imamo i domaće banke dovoljno snažne da kupe međunarodne.

"To je realno prema broju korisnika. I mi imamo jedno oligopolsko tržište gde imamo velike igrače, tih pet-šest banaka koje drže najveći deo tržišta - 70, 80 posto i mislim da će sudbina malih banaka iz tog ugla biti usmerena na neke tržišne, koje njima mogu bite zanimljive i atraktivne i to je nešto što postoji na zapadu kao neka mikrokreditna institucija - da ste orjentisani na mikro, mala preduzeća, srednja preduzeća i da tu vidite svoju perspektivu", objašnjava Zoran Grubišić, profeseor Beogradske bankarske akademije.

Šta odlazak ili spajanje banaka znači za običnog korisnika? U Narodnoj banci Srbije tvrde da ne znači ništa i da manje banaka neće značiti manje kvalitetnu uslugu.

"Bilo koje promene u cenama usluga, banke su dužne da pretohodno obaveste klijenta i da klijent pristane na to. Dakle, ove statusne promene svakako ne utiču na promenu cena usluga, a manji broj banak, sa 23 sada, a ako ih bude manje naše tržište jeste i dalje konkurentno i banke imaju izbor da izaberu banku koja njima najviše odgovara.", napominje Darko Samenković, gen. direktor Sektora za kontrolu poslovanja banaka.

Osim spajanja i strategija banke imaju novi izazov. Inflacija sve više preti svetu i pritiska monetarnu politiku da povećava osnovnu kamatu. Evropska centralna banka, za sada, se ne odlučuje na takav potez, a tako je i u regionu.