Kakav se ugalj, posle prošlonedeljne krize, šalje u termoelektrane u Srbiji

Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, rekla je da se, posle krize prošle nedelje, situacija sa ugljem popravlja i da se više pažnje poklanja tome koji slojevi uglja se kopaju i šta se šalje u termoelektrane.

"Vidimo da se polako vraćaju blokovi u sistem. Ne samo da se upale, već i sa punim kapacitetima. Ja mislim da danas treba i ovaj drugi blok u TENT-u B da bude na mreži, kako to kažu inženjeri. Tako da verujem da zaista sad imamo stabilizaciju. U Kostolcu i nije bilo problema sa ugljem. Tamo je inače malo kvalitetniji ugalj nego u Kolubari, tako da postoji opcija da se vozi taj kvalitetniji ugalj da se meša sa ovim iz Kolubare", kazala je Jelica Putniković u Jutarnjem programu RTS-a.

Dodala je da je to bitno kako bi se povećala energetska vrednost uglja i kako se ugalj iz Kolubare ne bi mešao sa mazutom.

Jelica Putniković je objasnila da je tehnologija otkopavanja površinskog uglja takva da se skloni gornji sloj zemlje, pa da se onda naiđe na neki sloj uglja.

"To je, otprilike, neko je objasnio, kao torta. Red uglja, red zemlje – red fila, red kore. U suštini, od devedestih godina prošlog veka stalno se priča da moraju ranije da se otvore kopovi, da se skloni ta otkrivka, da se vidi kakav je sloj uglja, da se naprave malo detaljniji planovi. Ja znam da sada tehnologija omogućava, znate one bušotine, pa vide kako ide koji sloj. Ali očigledno je tu bilo problema sa nekvalitetnijim ugljem koji je stigao do Obrenovca i to je izazvalo probleme", navela je Putnikovićeva.

Na samitu u Glazgovu odlučeno da se polako napušta proizvodnja struje iz uglja 

Jelica Putniković je rekla da je plan Evropske unije i da je na samitima u Parizu i Glazgovu potvrđeno da se odreknu termoelektrana, a da je međunarodna klimatska konferencija organizovana kada su zapadna Evropa, Kina i mnoge zemlje Azije zbog energetskog problema, a u želji da ispune naloge doktrine Pariskog sporazuma, krenuli da smanjuju proizvodnju struje iz termoelektrana.

"Kada su videli da nemaju dovoljno struje iz obnovljivih izvora, Nemačka je na brzinu uvozila ugalj iz Australije, kameni doduše, pošto koriste kameni ugalj. Kina je takođe uvozila, oni imaju neki svoj politički problem sa Australijom, pa su bili suočeni čak sa restrikcijama jer nisu mogli da proizvedu dovoljno struje", kazala je Putnikovićeva.

Objasnila je da je na samitu u Glazgovu stigla odluka da se ne odustaje, nego da polako prestaje korišćenje uglja, a da je Kina rekla da će se potruditi da napuste proizvodnju struje iz uglja do 2060, a Indija do 2070. godine.

"Zapravo, svi hoće da budu ekološki odgovorni, da ne zagađuju životnu sredinu, ali mislim da su shvatili da ne može baš po svaku cenu da se odustane od nečega, jer nema zapravo prave alternative u zelenoj energiji koja može da nadomesti svu tu energiju koja se proizvodila, da li iz uglja ili iz nuklearki", navela je Jelica Putniković.

Dodala je da su mnoge evropske zemlje posle katastrofe u Fukušimi ugasile svoje nuklearke, pa je desetak zemalja članica Evropske unije, predvođenih Francuskom, prosledilo dopis Evropskoj komisiji da se nuklearna energija, koja ne zagađuje atmosferu, proglasi zelenom i bude tranziciona alternativa.

"Sad će svi reći: pa nuklearke su opasne, desio se Černobilj, desila se Fukušima, ali očigledno je da zbog energije mora da se, možda ne baš rizikuje, nego da se uđe u jednu priču gde mora da se povede računa da nema ljudskog faktora kao u Černobilju, pa se onda neće ni desiti katastrofe", rekla je Putnikovićeva.

Podsetila je da u Srbiji važi moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana i da bi se sutra možda gradila neka nuklearka u Srbiji, Skupština bi morala da donese odluku o ukidanju moratorijuma.

"Da li će to biti sa nekim javnim izjašnjavanjem građana, da li će biti referenduma, mislim da još nije počelo o tome da se priča, ali je očigledno da su počeli ne samo političari već i neki stručnjaci da ukazuju da bi nuklearke mogle biti to prelazno rešenje tranzicije sa uglja, ali da imamo stabilan sistem", navela je Jelica Putniković.

"Bitno je da Srbija ima stabilan sistem" 

U Srbiji se tri četvrtine električne energije dobija iz uglja u termoelektranama. Jelica Putniković je navela da potrošnja struje raste, ali da je jako bitno da Srbija ima stabilan sistem.

"Ima najava jako zainteresovanih investitora da grade solarne panele, da grade vetroparkove. Pominju se brojevi od četiri, pet, šest, čak devet hiljada megavata. To je ogroman kapacitet, EPS ima nešto preko 6.000 megavata. Međutim, ono što je kod zelene energije iz vetra i sunca jako bitno, ona nije stabilna, ne proizvodi se 24 sata", objasnila je Jelica Putniković.

Dodala je da mora da postoji sistem koji balansira proizvodnju energije: sada imamo ugalj ali je neophodna stabilnost.

"Mislim da će nam ugalj biti potreban još godinama, dok se sve ne zaokruži, dok se sistem ne utegne", kazala je Putnikovićeva.

Napomenula je da u Nemačkoj i drugim zemljama postoje termoelektrane koje rade na mnogo naprednijoj tehnologiji od pojedinih termoelektrana u Srbiji, koje rade po starim tehnologijama, poput TE "Morava".

"Srbija će sigurno koristiti ugalj do 2050. godine" 

Jelica Putniković je ocenila da će Srbija koristiti ugalj kao izvor sigurno do 2050. godine i da će se videti kako će svet da se orijentiše, a da se priča da je i gas tranziciono gorivo, kao i da su u toku završni radovi na gasnoj termoelektrani u Pančevu.

"Ugalj je naš, kakav god, on obezbeđuje sigurnost, jer je na domaćem terenu. Gas je uvozni, cene zavise, čak ne toliko ni od saradnje Srbije i Rusije, naravno, to je roba koja je berzanska. Znamo da je na berzi u Holandiji, koja se uzima kao referentna, cena je u jednom momentu stigla na 1.700 dolara za hiljadu kubnih metara", kazala je Putnikovićeva.

Dodala je da bi u tom slučaju trebalo da se naprave dugoročni ugovori za nabavku gasa i da bi trebalo da se oslonimo na ugalj, dok se država ne osnaži toliko da uvozi neke energente.

Govoreći o proizvodnji uglja u regionu, Jelica Putniković je rekla da je Srbija najveći proizvođač na Balkanu, a da kapacitete na ugalj imaju i Republika Srpska i Crna Gora, dok je Severna Makedonija obustavila rad svojih termoelektrana, pošto su potrošili svoj ugalj, zbog čega su uvedene i restrikcije.

"Crna Gora sa TE 'Pljevlja' sada ima problem, jer energetska zajednica pravi planove za gašenje termoelektrana, pa Crnogorci sad razmišljaju kako da prevaziđu to, jer oni uvoze ogromne količine električne energije", kazala je urednica portala Energija Balkana.