Ko su frilenseri – pitanje od milion dolara (neplaćenog poreza)

Kada je Sokrat davno rekao da "zna da ništa ne zna", sigurno nije mislio na status frilensera u Srbiji. Da se rodio nekoliko hiljada godina kasnije u Srbiji, verovatno bi se okanuo filozofiranja i postao slobodan strelac. Nemaš šefa, radno vreme, radiš koliko hoćeš i zarađuješ solidno, a država te ne maltretira previše. Srpski san u kom, ipak, ima i noćnih mora.

Za razliku od filozofiranja koje postoji od pamtiveka, krajem prošlog i početkom ovog milenijuma nastalo je novo zanimanje – frilenser. Ko je i šta radi taj čovek, čije zanimanje nosi naziv po tuđici?

Ako ćemo na srpski jezik, najpribližniji prevod bio bi "slobodnjak", "slobodan strelac". Slobodan da bira za koga, kada i koliko će da radi, samim tim koliko će i da zaradi.

Ali ni sa prevodom nismo bliži objašnjenju – šta je frilenser. I to je pitanje "od milion dolara" (i više) oko kog se još uvek nisu dogovorili država i slobodnjaci.

Pitali smo dva udruženja koja okupljaju ljude koji se bave ovim poslom – jeste li vi radnici, preduzetnici, agencije? Ni među samim frilenserima oko ovog pitanja nema konsenuza.

"Frilenser je fizičko lice koje radi za fizička ili pravna lica koja rade u inostranstvu i pruža usluge digitalnim putem, ne prodaje svoju robu. Usluge su baš to, digitalne. Po tome se razlikuju od prodavaca na internetu ili drugih delatnosti. Najsličnije ugovorima o autorskom delu, oni prave neki autorski rad bilo da su dizajneri, programeri", kaže Sonja Lazarević iz Udruženja frilensera i preduzetnika Srbije.

Kako kaže, frilenseri moraju sami da nađu posao, da obezbede i zadrže projekte.

"Nemaju pravo na odmor, bolovanje, kad nekome kažete da idete duže na odmor ili bolovanje, naći će vam zamenu, pitanje je da li će vas išta čekati kad se ponovo javite, tako da nešto između. Kao radnik koji nema svoja radna prava", smatra Lazarevićeva.

Sa druge strane, Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu frilensere uopšte ne ograđuje definicijama.

"Naše udruženje se zove radnici na internetu, to je neko ko radi putem interneta, u našem slučaju za strane poslodavce. To su svi ljudi koji rade putem interneta, da li sa stranim poslodavcem, da li imamo platformu kao posrednika. Frilenser ne mora da radi samo za stranog poslodavca, to je neko ko raspolaže svojim vremenom i bira za koga će raditi. Većina nas ne bira. Mnogi čak imaju samo jednog poslodavca i bukvalno su radnici za nekog stranca, jednu osobu, neku malu agenciju ili neku veću kompaniju", navodi Tamara Petrović za RTS.

Osim definicije frilensera, nije moguće precizno odgovoriti ni na drugo važno pitanje – koliko je frilensera u Srbiji. Istraživanje Centra za javne politike pokazuje da ih je oko 70.000. Pojedine procene pokazuju da ih je i više, oko 100.000.

Mesečno zarađuju oko 700-800 evra u proseku, žene manje nego muškarci. Neki zarađuju 100-200 evra mesečno, poneki i hiljade evra. U frilensere spadaju programeri, dizajneri, učitelji stranih jezika koji predaju npr. preko "Skajpa". Njih je i najviše. I ovde je reč o istraživanjima, ali ne i o zvaničnim podacima.

(Poreska) Osnovica problema

Upravo su ova dva pitanja – ko su frilenseri i koliko ih ima – prvi preduslovi da se reši njihov status u zakonskom sistemu Srbije, što je posao Radne grupe osnovane krajem septembra ove godine.

Do sada su održana tri sastanka Radne grupe. Na prvom, 16. novembra, dogovoreno je "produženje prelaznog režima". Svi oni koji zarade do 62.000 dinara mesečno (530 evra) neće državi plaćati nikakav porez. 

Za sve preko, stopa oporezivanja raste. Ko više zarađuje, veći procenat poreza plaća. I to izdvajanje za porez bi trebalo da obuhvati sve namete – porez na dohodak, doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje. Ali... sve je još uvek u domenu "trebalo bi".

"Prelazni režim" uspostavljen je u aprilu kao rezultat višemesečnih pregovora države i frilensera, a nakon što je Poreska uprava u oktobru prošle godine krenula da šalje poreske pozive da se plate nameti državi od 2015. do 2020. godine.

Šta je sa pozivima iz oktobra prošle godine?

Do sada nijedan poreski postupak koji je pokrenut prošle godine nije nastavljen, niti naplaćen, navode u oba udruženja sa kojima smo razgovarali. Takođe, kažu, nisu stigla ni rešenja za ovu godinu.

"Po zakonu može da se dogodi da rešenja stignu, zakon (o porezu na dohodak, prim. aut.) je usvojen 7. maja, ali Poreska to nije činila, podzakonska akta još nisu doneta. Mišljenja sam, a i ostali, da nisu spremni još uvek za to i ne očekujem da će bilo ko dobiti poresko rešenje", smatra Tamara Petrović iz Udruženja radnika na internetu.

"Nije niko od frilensera platio zato što nijedno rešenje nije bilo pravosnažno. Bili su postupci u toku i dogovor je bio da se svi postupci prekinu i da se predmeti vrate na početak i da za sve važe isti uslovi, da ne moraju oni koji su prvi dobili pozive da plate polovinu prihoda sa kamatama, a ostali po dogovoru. Tako da niko još nije dobio rešenja. Ni za prethodnu ni za ovu godinu", ukazuje Sonja Lazarević iz Udruženja frilensera i preduzetnika.

Poreskoj upravi 23. novembra uputili smo nekoliko pitanja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili. Među pitanjima postavljenim Poreskoj upravi su i ova: "koliko ste poreskih rešenja izdali frilenserima i koliko novca je naplaćeno", "šta je sa rešenjima koja su izdavana od oktobra prošle godine za period od 2015. do 2020. godine", "da li je neko rešenje naplaćeno i da li je neko poništeno".

Kad će zakon o fleksibilnim oblicima rada

Jedan od dogovora iz aprila bio je i da se donese zakon o fleksibilnim oblicima rada, kojim bi se slobodnjaci uveli u zakon i kako bi se definisalo šta, koliko i kada plaćaju, ali i šta imaju zauzvrat. Trebalo je, prema tadašnjim dogovorima, da taj zakon stupi na snagu 1. januara 2022. godine.

Do tog datuma ostalo je još manje mesec dana, ali zakona nema, niti se o njemu govori. Odgovor na pitanje "dokle se stiglo sa izradom zakona" potražili smo u Ministarstvu finansija, koje nam je odgovorilo da je za ovu temu nadležno Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja.

Ni u tom Ministarstvu, međutim, nismo dobili odgovore na upit poslat 23. novembra. Kada se očekuje donošenje zakona o fleksibilnim oblicima rada, šta bi tačno podrazumevala odrednica "fleksibilni oblici rada", ko bi sve trebalo da bude obuhvaćen tim zakonom - dizajneri, programeri, učitelji engleskog, influenseri, kako bi taj zakon trebalo da definiše pojam "frilenser" i koja bi bila njihova prava i obaveze prema državi prema novom zakonu, neka su od pitanja na koja iz Ministarstva rada nismo dobili odgovor.

Frilenseri kažu da bi im odgovaralo da se postojeće, prelazno rešenje, implementira u zakon, ali i da se precizira kako će biti regulisano pitanje staža i zdravstvenog osiguranja. Ali, kako navode, još nije sigurno da li će pisati novi zakon ili će postojeći da se menjaju.

"Treba raščivijati mnogo stvari. Na primer, kako i na koliko će frilenserima biti overena zdravstvena knjižica. Naši prihodi su nestalni i neredovni. Neki imaju mesečne prihode, neki jednom u nekoliko meseci", ukazuje Tamara Petrović.

Nazire li se rešenje?

Od zemlje do zemlje status frilensera definisan je različito. Frilenseri u Italiji imaju mogućnost registracije na tri načina - samozaposleni frilenseri, samostalni preduzetnik, paušalac. Kako će se registrovati zavisi od toga koliko zarađuju.

U Britaniji se vode kao samozaposleni, ali se različito klasifikuju i za prihode do 76 odsto minimalne zarade na godišnjem nivou, oslobođeni su plaćanja poreza. Kada je u pitanju registracija, Nemačka je jedina zemlja u kojoj postoji mogućnost da se registrujete kao frilenser.

I u zemljama regiona regulativa je različita. U Bugarskoj i Hrvatskoj poslovanje frilensera je legalno i bez posebne prijave. U Hrvatskoj, ako frilenser zaključi autorski ugovor, plaća porez na dohodak, doprinose za zdravstveno i penziono osiguranje. U Srbiji za sada to mogu samo frilenseri koji su svoju delatnost prijavili kao neki oblik firme.

Idealni model ne postoji, ali neka od pravila u drugim zemljama mogla bi biti primer za regulaciju u Srbiji.

Posle godinu dana od dolaska pitanja o frilenserima u žižu srpske javnosti, izgleda da će biti potrebno mnogo Sokratove filozofske mudrosti da se njihov problem zaista i reši. Ali od filozofije se ne živi. Od rada i poreza da.