Maline nema ko da bere – sezonci dolaze iz Albanije, čak i iz Mongolije

I dok srpski turisti sve više upoznaju albansko primorje, iz te zemlje u ivanjički kraj prvi put stigli su berači malina. Miro Rajković iz Prilika ima u planu još jednu grupu stranih sezonaca.

"Imao sam dve grupe. Jednu iz Mongolije, koju sam tražio, a drugu iz Albanije. Međutim, u Mongoliji je sada problem s koronom, ne znam koliko će to trajati pošto je kod njih tek sada buknula zaraza. Ako budu mogli, doći će tek petnaestog, a ovi iz Albanije su došli", kaže Miro.

U ariljskom kraju očekivali su 40 berača iz Indije, međutim, zbog kovida, njihov dolazak je otkazan.

Visoka cena maline uticaće na rast površina pod ovim voćem, ali u Srbiji raste potreba za poljoprivredom, pa se planira dolazak jeftine radne snage iz Azije i Afrike.

"I već imaju firme koje uvoze radnu snagu i koje formiraju velike stambene blokove, naročito u Vojvodini, mada je korona to malo odložila", kaže Zoran Radovanović iz stručne grupa Ministarstva poljoprivrede za malinu.

"Mi smo za sve to uredili. Imamo Zakon o angažovanju sezonskih radnika, gde i stranac može uz prijavu Ministarstvu unutrašnjih poslova, nadležnoj Policijskoj upravi, da dobije pravo da radi tokom sezone i da bude potpuno osiguran i penzijski i zdravstveno i da ljudi budu sigurni, oni koji ga angažuju i oni koji rade", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivrednici bi, kažu, zbog jezika, mentaliteta, ishrane, radije sezonce iz Srbije ili regiona.

"Ali ako bude potrebe, moraćemo i mi da tražimo strance. Ako nema ko drugi da radi, onda će raditi oni", kaže Branko Đokić, poljoprivrednik iz Brezne.

Albance je u Prilike privukla dnevnica od trideset evra, uz smeštaj i ishranu do završetka berbe. I dok u Srbiji mnogi nezaposleni izbegavaju rad na poljima, iz dalekih delova sveta, zbog troškova puta, sezonci će u Srbiju dolaziti najkraće na šest meseci.