Održivi razvoj nekim fabrikama nije trošak, već ušteda, a rezultati su vidljivi

Briga o održivom razvoju poslednjih godina je sve prisutnija i u Srbiji. Oko dvadesetak kompanija u svetsku bazu šalje godišnje izveštaje o napretku u toj oblasti. Cilj te održivosti je da preduzeća uz profit obezbede dugoročnost i sebi i svom okruženju. U Privrednoj komori kažu da kod nas u tome prednjače strane kompanije, ali je sve više primera dobre prakse i u domaćim malim i srednjim preduzećima.

Po principu, od prirode uzeti onoliko koliko može da joj se vrati, štampani su i godišnji izveštaji, na "papiru" od reciklirane gume, citrusa, konca, štetnih algi... Fabrika lekova više od 80 odsto prizvoda pakuje u reciklirani karton.

Sanda Savić iz Hemofarma navodi da je u poslednjoj deceniji ta kompanija uštedela vode koliko inače potroši za godinu dana.

"Uštedeli smo 150 hektara šume, što odgovara veličini 200 fudbalskih terena i postoji čitav niz dokaza o tome koliko vodimo računa o svim resursima, ali pre svega ljudima", ističe Savićeva.

Zbog toga je u fabričkom krugu i sat koji odbrojava vreme od poslednje povrede na radu. Ti periodi su sve duži.

Dobar primer je i svetski proizvodno-trgovinski lanac, koji za jedini objekat kod nas koristi solarnu i energiju podzemnih voda.

Strahinja Urošević menadžer kompanje IKEA u Srbiji, navodi da recikliraju oko 85 odsto otpada.

"Iz upotrebe smo izbacili sve jednokratne plastične proizvode, kako iz asortimana, tako i iz restorana. Na kraju oko dve trećine proizvoda koje prodajemo je napravljeno od materijala koji su iz obnovljivih izvora i taj udeo stalno raste", dodaje Urošević.

Ulaganje u održivi razvoj nije trošak, već dugoročna ušteda, kažu oni čiji su rezultati vidljivi.

Mala i srednja preduzeća prate velike kompanije

Dušan Stokić iz Privredne komore Srbije navodi da u zemlji postoji dvadesetak kompanija koje izveštavaju o svom održivom poslovanju, ali da pored njih postoje i mala i srednja preduzeća koja ih prate i koja uče od njih.

"Takođe, ima i nemali broj primera dobre prakse primene cirkularne ekonomije", ističe Stokić.

INMOLD, firma iz Požege, proizvodi alate, ali i deo asortimana brizgane plastike.

Sa posebnom pažnjom sortiraju otpad i šalju ga dalju u preradu.

"Tog otpada u našoj orgnizacionoj celini imamo veoma malo. Imamo veliku iskorišćenst samih granulata koje upotrebljavamo tokom procesa prerade, od posebnih otpada imamo emulzije i otpadna ulja. Otpadna ulja takođe predajemo firmama koje su nadležne za njihovo dalje odlaganje", kaže Miloš Jelikić, menadžer kvaliteta u INMOLD-u.

Priča o održivom razvoju krenula je osamdesetih godina prošlog veka, u drvnoj industriji stavom da se svako posečeno drvo zameni sadnicom.