Usporavaju ekonomije u EU – koliko će to uticati na privredni rast Srbije u 2021.

Smanjenje prognoziranog rasta za sledeću godinu u Evropi, koji je iznela Centralna evropska banka zabrinjavajući je, jer kada imate veoma visok privredni pad u jednoj godini a imate prognozu rasta od svega tri odsto, to ukazuje da će oporavak u Evropi ići veoma sporo. To je loša vest i za Srbiju jer smo mi u najvećoj meri okrenuti ka EU, a najveće investicije dolaze upravo iz zemalja zapadne Evrope, rečeno je u emisiji Oko ekoniomija.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da kada govorimo o Srbiji prosek prognoza međunarodnih organizacija je nešto ispod četiri odsto, dok iz srpske Vlade dolaze optimističnije prognoze i predviđa se rast od šest odsto za narednu godinu.

"Svaka prognoza od tri do šest odsto može da se ostvari, ali je šest odsto gornja granica. Kada manje padnete, dobitak sledeće godine je, takođe, manji. Struktura privrede je takva da nas je poljoprivreda i prehrambena industrija spasila, ali to ne može da bude motor za sledeću godinu", istakao je Petrović.

Predsednik Saveta guvernera NBS i profesor Fakulteta FEFA Nebojša Savić kaže da je zbog pandemije koronavirusa velika neizvesnost u celom svetu, pa se i prognoze menjaju.

"Optimizam je porastao sa pojavom vakcine. Međutim, očekuje se da privreda SAD krajem godine dostigne nivo od pre pandemije dok Evropa u 2021. godini neće dostići taj nivo", kaže Savić.

Upravo zbog sporijeg oporavka evropske ekonomije važno je da svi privredni akteri u Srbiji pažljivo prate situaciju i da se proces oporavka podstakne i otvori prostor.

"Ako bi svi bili agilni mogli bismo da ostvarimo rast od šest odsto", smatra Savić.

Mali: Budžet skrojen da precizira razvoj

Ministar finansija Siniša Mali rekao je za RTS da je budžet Srbije skrojen tako da jasno precizira razvoj naše zemlje u sledećoj godini.

"Opredelili smo ogroman novac za investicije što treba da bude pokretač rasta i razvoja naše privrede. Ne bismo stavili stopu rasta od šest odsto da ne mislimo da je to dostižno. Imamo ogromna ulaganja u zdravstvo, skoro 100 milijardi dinara više nego prošle godine. Ne ugrožavamo makro-ekonomsku stabilnost ali imamo i snažna socijalna davanja", rekao je ministar.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović smatra da plate treba posmatrati i za prethodnu i za sledeću godinu.

Savić: Ulagati u infrastrukturu, posebno u IT sektoru

"Onda govorimo o rastu plata od 11 odsto a privredni rast za ove dve godine u najboljem slučaju biće oko pet odsto. Mi nemamo dovoljno novca za to, već bi bilo korisnije da je novac otišao za podršku privatnom sektoru kako bi on stao na noge i da se iz tog novog prihoda kroz poreze hrani i državni sektor", kaže Petrović.

Kada govorimo o postkovid ekonomiji profesor Nebojša Savić kaže da treba ulagati upravo u infrastrukturu i to posebno u IT sektoru jer ćemo na taj način privući strane investitore.

"Srbija mora da reši status javnih preduzeća i to nije ništa novo. Evropska centralna banka je donela nov paket pomoći privredi u sledećoj godini a ta pomoć je pre svega orjentisana na privatni sektor i mala i srednja preduzeća. Preporuka je da se ne ide na linearnu pomoć svima već da se ide selektivno ka onima koji mogu da se okrenu ka nečem novom ili pojačaju tempo rada", rekoa je Savić.

Ne treba biti ekonomista, pa videti da je neizvesnost velika kada je reč o tome kako će izgledati sledeća godina, rekao je Petrović.

"Ali ako bismo preraspodelili sredstva i ostvarili rast od tri do četiri odsto mogli bismo da se vratimo na stanje ekonomije kakvo je bilo pre epidemije koronavirusa", rekao je Petrović.