Zlato sigurna imovina – unca 2.000 dolara

Pandemija koronavirusa pokrenula je novu zlatnu groznicu. Za zlatom je jagma, a cene premašuju istorijske maksimume – unca košta oko 2.000 dolara. A da investiranje u zlato donosi sigurnost, potvrđuju i u našim zlatarama.

U srpskim zlatarama zlato je na ceni. Zlatari se rukovode berzom pa su cene i novog i lomljenog zlata veće za četvrinu nego lane. U zavisnosti od kvaliteta, gram starog nakita otkupljuju za tri do pet hiljada dinara. Ipak, građani nerado prodaju i sve više čuvaju zlato.

"Narod manje prodaje zlato, a više ga kupuje. Građani sada najviše traže dukate koji su bolje finoće, 900 finoće najčešće. Traže investiciono zlato, to je čisto zlato, znači petogramske pločice od čistog zlata i kupuje se, naravno, i nakit", kaže Bojana Mitić iz zlatare "Mitić" u Beogradu.

Zlato kupuju juvelirnice i centralne banke širom sveta. Podaci Svetskog saveta za zlato pokazuju da su samo Nemci u prvoj polovini godine kupili 83,5 tona zlata, pretekavši u tome Kinu.

Na berzama se kalkuliše da bi cena unce zlata, koja teži 31,1 gram, sa 2.000 dolara do kraja godine mogla da skoči na 4.000 dolara. Analitičari ne spore tražnju, ali su u prognozama umereniji.

"Veliki investitori i investicioni fondovi dosta ulažu u zlato i oni su sada ti pokretači i sila koja gura cenu naviše. Realno je očekivati, da kažem tehnički gledano, do kraja ove godine da bi se mogla dostići neka maksimalna cena 2.200-2.300 dolara", kaže Aleksandar Zavišić, investicioni savetnik "Kapitala RS".

Šta podiže cenu zlata

Cenu zlata guraju velike količine svežeg novca na globanom finansijskom tržištu i geopolitičke trzavice velikih svetskih sila, najviše na relaciji Vašington–Peking. A dalji rast, upućeni kažu, diktiraće razvoj vakcine protiv koronavirusa.

"Iz prostog razloga što postoji na tržištu jedna velika neizvesnost, ne zna se koliko će ova kriza trajati, koliko će biti uticaj drugog epidemiološkog uticaja talasa na globalnu na privredu s druge strane", kaže Bojan Stanić, pomoćnik direktora za analitiku u PKS.

Prema njegovim rečima, ovaj blagi rast privredne aktivnosti u pojedinim zemljama, analitičari smatraju da je posledica reotvaranja nego realnog oporavka privrede.

Da je zlato sigurna imovina potvrđuje i činjenica da se najveće svetske kompanije i najbogatiji investitori okreću upravo ulaganju u rudnike tog vrednog žutog metala.