Šta građanima donosi "mali Šengen"

U deklaraciji, koju su nakon trilateralnog sastanka u Novom Sadu, potpisali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev, navodi se da su potpisnici, svesni odgovornosti oblikovanja sudbina svojih zemalja, posvećeni jačanju mira, jednakosti, vladavine prava i prosperiteta za sadašnje i naredne generacije u jugoistočnoj Evropi.

Oni pozivaju sve lidere na Zapadnom Balkanu da se pridruže njihovim naporima, prepoznajući značaj zajedničke evropske perspektive i posvećenost međusobnoj podršci, poštovanju i pomoći na evropskom putu.

Kao prvi korak navodi se opredeljenje da se ukinu granične kontrole i druge prepreke slobodnom kretanju u regionu, što je pre moguće i ne kasnije od 2021. godine.

Prema podacima Svetske banke, kamioni troše skoro 26 miliona sati godišnje na graničnim prelazima na Zapadnom Balkanu, što pokazuje da postoji prostor za značajno poboljšanje trenutnih pristupa koji čine da su ekonomije sporije i skuplje da bi bile konkurentne na globalnom nivou.

"Ljudi će biti u mogućnosti da putuju sirom regiona sa važećom ličnom kartom. Oni bi trebalo da budu u mogućnosti da se zaposle bilo gde u regionu i obavljaju posao za koji su kvalifikovani u bilo kom delu regiona. Diplome bi trebalo da budu priznate u celom regionu", navodi se u deklaraciji. 

Dodaje se i da će se intenzivirati saradnja protiv prekograničnog organizovanog kriminala i da će se zalagati za pomoć jedni drugima u odgovoru na hitne slučajeve, kao što su elementarne nepogode.

Saradnja na ekonomskom nivou i Regionalna ekonomska zona

U deklaraciji se izražava spremnost da se učvrsti regionalna saradnja, kako bi region povećao ekonomski rast, smanjio nezaposlenost, savladao ilegalne migracije, borio protiv međunarodnog organizovanog kriminala i poboljšao socijalnu zaštitu, ali i povećao trgovinu, investicije i zaposlenost na prostoru zapadnobalkanske šestorke.

Zvaničnici su istakli posvećenost da se ostvari Regionalna ekonomska zona zapadnobalkanske šestorke, koja je predviđena višegodišnjim akcionim planom, usvojenim na Samitu premijera Zapadnog Balkana u Trstu u julu 2017. godine, kao deo Berlinskog procesa.

Regionalna ekonomska zona trebalo bi da bude zasnovana na punoj inkluzivnosti i na principima četiri fundamentalne slobode u EU: slobode kretanja roba, usluga, ljudi i kapitala, a oslanjajući se na obaveze koje su zemlje u regionu već preuzele, uključujući i obaveze u okviru CEFTA sporazuma, Svetske trogivinske organizacije, MAP REA i druge.

Oni su pozdravili dosadašnji napredak, zasnovan na četiri stuba: trgovini, investicijama, mobilnosti i digitalnoj integraciji.

Uzimajući u obzir i sporazume o stabilizaciji i pridruživanju Srbije, Albanije i Severne Makedonije sa Evropskom unijom, kao i obaveze koje proizilaze iz evropske strategiji o kredibilnoj perspektivi proširenja EU na Zapadni Balkan iz 2018. godine, potpisnici navode da imaju nameru da prodube regionalnu ekonomsku saradnju na Zapadnom Balkanu.

U Deklaraciji se navodi da je još od Samita u Solunu proces regionalne saradnje viđen kao instrument evropskog proširenja Zapadnog Blakana, dok je Berlinskim procesom i na Samitu u Trstu podignut na viši nivo, uvođenjem konkretnih mera u oblasti infrastrukture, trgovine, investicija, mobilnosti i digitalizacije.

Evropska unija - ključni motor transformacije 

Podseća se da se projekat izgradnje zajedničkog tržišta i integrisanog regiona takođe pominje i u Strategiji o kredibilnom proširenju EU na Zapadni Balkan iz februara 2018. godine i da se smatra da su ti napori od suštinskog značaja za stvaranje novih mogućnosti za razvoj i jačanje kapaciteta generisanja viših nivoa rasta u regionu.

Navodeći da je EU ključni motor transformacije čitavog regiona ili barem od kada je izneto obećanje o proširenju i da je do članstva u EU samom regionu neophodno što hitnije poboljšanje rasta, u deklaraciji stoji da lideri Zapadnog Balkana treba da se više suštinski angažuju u oslobađanje potencijala razvoja koji je još uvek neiskorišćen na Balkanu.

Neophodan je aktivniji i kreativniji pristup protoku robe i kapitala, kretanju ljudi i prekograničnoj saradnji, kao i integraciji usluga i rada.

"Lideri regiona moraju da preuzmu odgovornost da kreiraju budućnost regiona i pokrenu politike koje imaju za cilj da osiguraju slobodno kretanje ljudi i kapitala. To je ključno, ne samo kada je reč o boljoj integraciji regiona, već i kada je reč o podstreku sveukupnog razvoja širom Zapadnog Balkana, u celini", navodi se u Deklaraciji.

Dodaje se da se proces evropskih integracija prepliće sa procesom regionalne saradnje jer svi iz zapadnobalkanske šestorke streme članstvu u EU.

Međutim, bez obzira na to, strukturni jaz između EU i Zapadnog Balkana ostaje suštinski.

BDP po tržišnim cenama je u 28 članica EU 100 puta veći nego u zapadnobalkanskoj šestorci, gde je 2018. iznosio ukupno 108 milijardi evra, dok je prosečna stopa nezaposlenosti u EU za istu godinu bila skoro tri puta niža nego u zapadnobalkanskoj šestorci.

"To pokazuje da se zapadnobalkanski lideri suočavaju sa hitnom potrebom da se uhvate u koštac sa tom strukturnom neravnotežom, što veoma lako može da postane prepreka za pristupanje EU na duže staze", navodi se u Deklaraciji, u kojoj se ističe i da nerešena pitanja u okviru zapadnobalkanske šestorke koče ekonomski razvoj i snižavaju kvalitet života njenih građana.

Saradnja pogoduje građanima - više radnih mesta 

U dokumentu piše i da je proces regionalne saradnje pokazao konkretne koristi za građane Zapadnog Balkana.

Od 2010. zapadnobalkanske ekonomije bogatije su za više od 600.000 radnih mesta, a 500.000 visokoobrazovanih je počelo da radi, što je doprinelo jačim izvoznim performansama i boljoj konkurentnosti, kao i prisustvu na brojnim međunarodnim tržištima.

Navodi se da će proces regionalne saradnje, kako je predviđeno okvirima Višegodišnjeg akcionog plana za regionalnu ekonomsku zonu, dodatno ojačati te pozitivne trendove.

U deklaraciji se navodi i da zapadnobalkanski lideri moraju da postupaju u skladu sa novim političkim i ekonomskim ambijentom u regionu, te da velika većina građana Zapadnog Balkana veruje da regionalna saradnja može pozitivno da doprinese njihovim ekonomijama.

"Lideri u svetu biznisa izražavaju zabrinutost zbog birokratskih prepreka koje ometaju širenje na regionalnim tržištima. Potrebno je jače političko opredeljenje kako bi se stvorili odgovarajući uslovi za viši i održiviji nivo ekonomskog rasta", navode oni.

Potpuni i slobodni protok robe, usluga, kapitala i radnika širom celog regiona je najbolji način za mali region da generiše rast u ekonomiji koja se sve više menja i globalizuje.

Ovaj poduhvat će povezati gotovo 20 miliona ljudi i ujediniti tržište unapređujući životni standard širom regiona, obezbeđujući prilike za građane i pripremajući čitav region za buduće članstvo u EU, navodi se u deklaraciji.

"Ovaj projekat crpi inspiraciju iz postojećih i uspešnih modela otvorenih regiona kao što su Beneluks i Nordijski region. Krajnji cilj ovog poduhvata je da primeni neke od tih najboljih praksi koje će konačno srušiti carinske barijere na našim granicama i omogućiti slobodno kretanje ljudi, robe i usluga na Balkanu", navodi se u dokumentu.

Ovo je smela inicijativa i mi ćemo nastaviti da radimo na tome da postignemo praktične rezultate i solidarnost od kojih će svi naši građani imati koristi.