Zašto i dalje okrećemo glavu od nasilja u porodici – svakog meseca više od 2.000 prijava policiji

Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže za RTS da je vesti o nasilju u porodici ne iznenađuju, ali da je uznemiravaju bez obzira što se godinama bavi tom problematikom.

"Veliki je broj događaja nasilja koji se dnevno prijavljuje, mesečno preko 2.000 koji registruje policija ali ovakvi slučajevi, da u osam nedelja imamo osam ubistava ili teškog povređivanja, svakako uznemire sve nas jer nas uvek stave pred pitanje šta je moglo biti drugačije", rekla je Ignjatovićeva gostujući u Dnevniku RTS-a.

Na pitanje da li je brojka od 2.000 prijava za nasilje bolja ili gora nego ranije, Ignjatovićeva kaže da je to "plato" i da nema kretanja ka boljem iako se očekivalo da će ga biti.

"Kad je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici 2016, on je počeo sa primenom 2017, mi smo imali rast prijava nasilja i to je dobro, jer su građani dobili poruku da će policija od sada reagovati na svaku najavu nasilja, odnosno na mogući događaj nasilja. Sada smo na nekom platou, još nije krenulo to opadanje prijava nasilja, to znači da se nije promenilo ništa u svesti onih koji sebi daju za pravo da se nasiljem obračunavaju sa članovima porodice onda kada nešto oni procene da nije u redu, dakle nismo promenili tu kulturu nasilja, a isto tako vidimo i da intervencije, ove hitne mere, nisu zaustavile nasilje na način na koji smo mislili da će zaustaviti", ukazala je naša sagovornica.

Navela je da mi, kao pojedinci, najbliže okruženje žrtava grešimo zato što ne primećujemo ili kada primetimo prve znake nasilja uglavnom okrećemo glavu i ne reagujemo.

"Ne pomažemo žrtvama i ne javljamo to institucijama. Sa druge strane, ne razumemo da nisu žrtve uvek u situaciji da prijave nasilje jer su preplašene strahom šta će biti nakon prijave. Dakle, grešimo jer nema dovoljno informacija, dovoljno dobrih informacija i u medijima prema građanima kako i šta su nadležnosti institucija, šta će se desiti kada žrtva prijavi nasilje, šta može da uradi policija, šta će uraditi tužilaštvo, šta radi centar za socijalni rad, tako da ni građani ni žrtve nisu uplašeni od onoga šta će biti posle prijave. Sistem greši jer ništa ne uči iz grešaka", ukazuje Ignjatovićeva.

Podrška žrtvi mora da bude stalna 

Prema njenim rečima, žrtva mora da ima podršku sve vreme, od trenutka kada prijavi nasilje.

"Ako nema osobu od poverenja u svom okruženju, to mora da bude neko iz službe, da li će to biti neformalne službe kao SOS telefoni ili će to biti službe iz sistema, pitanje je, ali ona mora da ima osobu koja je njoj na raspolaganju, koja može da joj objasni - šta sada znači kad je nasilje prijavljeno, gde je ona u sistemu", navela je Ignjatović.

Juče je u Beogradu održan protest stop femicidu, a između ostalih izneti su zahtevi da se femicid definiše kao posebno krivično dela, bolja procena rizika u situacijama kada nasilnik ima oružje, kao i pooštravanje uslova za dobijanje oružja.

Ignjatovićeva je napomenula da je bitno da se prepozna da je femicid ubistvo žene zato što je žena.

"Posebno se slažem sa zahtevom da se pruži podrška žrtvama i ne samo neposredna, nego i sva pozadinska podrška, što se tiče osamostaljivanja i naročito se slažem sa zahtevima za pooštravanje uslova za dobijanje vatrenog oružja, a posebno za pooštravanje uslova za kontrolu onih koji nose ili drže vatreno oružje, a postoji bilo kakva prijava o njihovom agresivnom ponašanju, sukobima u porodici ili izvan porodice", rekla je Tanja Ignjatović.

Ukazala je da je kontrola unapređena - sada kada se prijavi vatreno oružje, u legalnom ili nelegalnom posedu, policija uvek oduzima i radi pretrese.

"To još nije dovoljno jer je ilegalnog oružja dosta i kad pratimo femicide, vidimo da ubistava vatrenim oružjem ima dosta, posebno ilegalnim, da ta kontrola još nije dovoljno efikasna i mora da se zakon menja", zaključila je Tanja Ignjatović.