Читај ми!
среда, 15.02.2023, 05:50 -> 19:05
Извор: РТС; Танјуг
Srbija slavi Dan državnosti – centralna svečanost održana u Orašcu
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan državnosti obeležen je polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika voždu Karađorđu u Orašcu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je Sretenjskoj akademiji u Kragujevcu. U Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, služeno je opelo kojem su prisustvovali predsednica Vlade Ana Brnabić i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković.
Извештај Невенке Ђeлић и Бранка Вукашиновића
Брнабићева и Вишковић на Опленцу
У Цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Тополи, данас је поводом обележавања Дана државности служено опело којем су присуствовали председница Владе Ана Брнабић и председник Владе Републике Српске Радован Вишковић.
Након опела, које је са свештенством служио владика шумадијски Јован, премијерка је са Вишковићем положила венац на саркофаг вожда Карађорђа.
Венце су још положили и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, чланови породице Крађорђевић као и представници Задужбине Краљ Петар I.
Након полагања венаца, уз химну Боже правде, коју је интонирао војни оркестар, званичници су и испред цркве одали почаст српским прецима.
Председник Србије Александар Вучић поводом Дана државности Србије уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама.
Централна свечаност обележавања Дана државности у Орашцу
Централна свечаност обележавања Дана државности одржана је традиционално у Орашцу, где је 1804. године подигнут Први српски устанак.
Обележавање Дана државности почело је поменом за покој души нашим прецима, Карађорђу и устаницима, који је служио владика шумадијски Јован.
Венце на споменик вођи Првог српског устанка положили су председник Народне скупштине Србије Владимир Орлић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.
Обележавању Дана државности Републике Србије присуствовали су бројни српски и инострани званичници.
Председник српског парламента Владимир Орлић поручио је на Сретење са места одакле је почела одбрана Србије да је симбол државности Србије борба за слободу, коју и данас водимо и да само уједињени и сложни можемо да је изборимо.
"Посебан дан за Србију је 15. фебруар. Славимо Сретење господње, најсвечанији дан, када се сећамо јунака наше историје. Славимо извојевано стварање модерне Србије и одајемо почаст онима који су нам омогућили почетак модерне Србије. На данашњи дан одавде је Карађорђе 1804. подигао први српски устанак, а Милош у Крагујевцу 1835. донео најлибералнији устав. Симбол државности је управо борба за слободу. Данас овде стојимо, достојни наших предака и само уједињени и сложни можемо да побеђујемо. Поносни смо што смо данас сви заједно, што су овде наша браћа и сестре из Републике Српске, али и што Срби широм света обележавају овај дан", рекао је председник Народне скупштине Србије и поручио да Србија данас води мудру политику, чувајући своје интересе.
Према његовим речима, сваки нови пут, фабрика, болнице и школе које су отворене јесте борба за напредак Србије.
"То су победе ништа мање од оних које су наши преци извојевали. Једном изборена и успостављена држава мора да се чува", рекао је Орлић и још једном истакао да је порука данашњег празника да ћемо се борити да Србију одбранимо и сачувамо и да је, како је истакао, једини исход у тој борби победа.
Председник председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић пренео је поздраве председника Републике Српске Милорада Додика и навео да све велико у нашем народу потиче од храбрости коју су показали српски јунаци.
"Данас се јунаштво другачије огледа. То је данас подизање државе и очување народа, али и подизање фабрика и градња путева. Могу да кажем да ми у Републици Српској са поносом живимо у времену када смо наслоњени на Србију, а не као некада само загледани у њу", истакао је председник Народне скупштине Републике Српске.
Након званичног обраћања, у Орашцу је изведен уметнички програм посвећен славној српској историји и вожду Карађорђу, који су извели бројни глумци и вокални солисти.
Опширније
Краће
Селаковић се уписао у Спомен-књигу код Споменика незнаном јунаку на Авали
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, као изасланик председника Србије, уписао се у Спомен-књигу, након полагања венаца код Споменика незнаном јунаку на Авали, а поводом обележавања Дана државности.
"Србија слави Сретењски подвиг Карађорђа и његових устаника, Милоша и његових уставотвораца, који су 1804. и 1835. године поставили темеље модерне Србије и исписали рецепт успеха – идеја слободе, чврста и непоколебљива воља и српска слога. Када се руководимо тиме, можемо и оно што изгледа немогуће. Данашња Србија, руковођена мудром политиком, коју је уобичајавао Милош Велики, смело и храбро гледајући будућност, као што је то чинио Црни Ђорђе, чува и гради своју самосталност и независност, градећи отаџбину за своје синове и кћери који ће вођени идејом сретењског подвига умети да је сачувају за будуће векове и поколења", написао је Селаковић.
Ми Срби немамо права пред сенима предака да се не присетимо колику смо жртву принели на олтар отаџбине, поручио је председник Александар Вучић на Сретењској академији у Крагујевцу.
"Стварање државе јесте највећа авантура која постоји, али када је створена, никакав авантуризам држава више не трпи", нагласио је Вучић.
Опширније
Краће
"Кад је држава угрожена, најважније да будемо јединствени, нема авантуризма"
Председник Србије Александар Вучић поручио је у Крагујевцу, пред почетак Сретењске академије "Кнежев запис", да је, када нам је угрожена држава и њени темељи, у условима тешке ситуације у свету, најважније да будемо заједно, окупљени и јединствени у жељи да сачувамо државу.
"И то нема везе са политичким партијама, то има везе са оним што је биће српског народа, али и свих других грађана Србије, да разумеју да имамо нешто што је свето, а то је наша земља Србија. И ништа светије немамо", истакао је Вучић.
Нема игре, нема авантуризма, потребан нам је озбиљан и одговоран приступ, који значи чување мира и стабилности, јер су нам потребна деца у будућности, нагласио је Вучић обраћајући се грађанима који су га дочекали испред Старе скупштине у Крагујевцу.
Вучић је обишао прво стару цркву у Крагујевцу, посвећену Светој Тројици, коју је подигао кнез Милош Обреновић 1818. године, када је Крагујевац прогласио престоницом Србије.
Опширније
Краће
15. 02. 2023.
09:12
Вучић посетио Цркву Свете Тројице у Крагујевцу
Црква Свете Тројице у Крагујевцу, у чијој се порти председник Александар Вучић обратио грађанима и за коју је рекао да је једна од најважнијих у Србији, обележава 200 година постојања.
Подигао ју је кнез Милош Обреновић, 1818. године, када је Крагујевац прогласио престоницом Србије.
Она је била симбол јединства цркве и државе, а век касније и симбол помирења две династије.
У порти су одржавана скупштинска заседања, усвојен први српски устав, познат као Сретењски, прочитани турски Хатишерифи о аутономији Кнежевине.
Претпоставља се да је престони крст из 18. века донет са Свете Горе, а живопис крагујевачком храму удахњује нови живот.
Вучић је након обиласка цркве нагласио да се на том месту, од Орашца до Крагујевца, рађала српска држава.
Вучић: Србијо, срећан Дан државности
Председник Александар Вучић упутио је честитку грађанима Србије поводом Дана државности.
"Србијо, срећан Дан државности", поручио је Вучић на Инстаграм налогу "avucic"
"Живела Србија", додао је у честитки Вучић.
Сретењски устав је први демократски устав у Европи, а наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи, истиче историчар Предраг Марковић.
"Сретењски устав није први модерни устав Србије, свака држава има први модерни устав. То је први демократски устав у Европи, источно од Рајне. У том тренутку 1835. године само Француска и Белгија имају такве уставе. Наш устанак је први успешни устанак неког малог народа у Европи", каже Марковић.
Посебно наглашава да се ниједан мали народ није сам ослободио као што смо ми 1804. године.
Опширније
Краће
U Srbiji se 15. februara, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
Na Sretenje 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak. Bio je to začetak novovekovne srpske države. Tog dana 1804, grupa srpskih prvaka, najistaknutijih ličnosti u Srba sa prostora negdašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića Karađorđa za vožda, predvodnika ustanka. Zbor se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije.
Usledila je odluka o podizanju opšteg ustanka protiv Turaka, odnosno dahija, i izbor Karađorđa. Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788–1791. Neposredan povod bio je teror dahija odnosno događaj koji je istoriografija zapamtila kao – Seču knezova.
Dahije su tada namerile, i započele, likvidaciju najistaknutijih Srba, što je dovelo do ustanka. Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804. Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje.
Četvoricu dahija je inače vojvoda Milenko Stojković uhvatio i pogubio jula 1804, na dunavskom, danas potopljenom, ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. U prvoj fazi bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz-paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je posledica činjenice da je počinjao veliki Napoleonov pohod na Rusiju. Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora. Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804–1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, nephodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina – ustav. Prethodno je korišten termin – konstitucija, čemu je uostalom pridavano maglovito značenje.
Davidović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila. Između ostalog, u to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave. Upravo te zemlje izvršile su pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.
Na snazi formalno pravno 55 dana
Na snazi je formalno pravno bio 55 dana. Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja, i sadržao je 142 člana.
Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast. Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.
Poređenja radi, u Habzburškoj Monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac Dimitrije Davidović bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.
Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, bio je krajnje slobodouman. Osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
Коментари