Deca o polnim razlikama treba da uče kroz igru, šta kada dođe do "neprimerenog istraživanja"

Ljiljana Dragutinović iz Saveza vaspitača Srbije kaže da dete između druge i četvrte godine počinje da iskazuje interesovanje za sopstveno i tuđe telo, te da se neka od dece sa suprotnim polom susretnu tek u vrtiću.

"Karakteristika vrtića je da vrtić radi sa različitom decom, iz različitih sredina, konteksta, kada dolaze u vrtić oni donose ono što imaju u porodicama. Neka se prvi put susreću sa drugim polom u vrtiću, kada su u porodici deca istog pola... To predstavlja nešto što je za njih različito i što ih zainteresuje. To ne znači da je to polno uznemiravanje", rekla je Dragutinović u Beograskoj hronici.

Ističe da program po kojem su svi vrtići u Srbiji dužni da rade nije rigidan i ne definiše kako pričati sa decom o tome.

"Stvar je konteksta u kome se nešto dešava, nije normalno detetu u dve godine objašnjavati razlike između dečaka i devojčice. Ali kada se nešto dešava, to je povod za razgovor i uvođenje dece kroz ono što jeste igra i na taj način postavljaju se pravila i granice u okviru kojih deca treba da se kreću", ističe Dragutinović.

Objašnjava da se deca, pre nego što se desi neka neprijatnost, razlikama uče kroz igru.

"Kada imate dečaka koji dođe, zaviri, i vidi prvi put devojčicu sigurno im ne govorimo... To je kao kad vas dete pita gde sam se rodio, kako sam se rodio. To su priče koje ne traže detaljisanje nas odraslih, ali traže istraživanje. Imamo različite lutke, tu govorimo i o polu, o debljini, o razlikama u boji kose, kože. Postoje različite lutke koje predstavljaju svakog od njih, igrajući se lutkamo počinju da usvajaju te karakteristike i uče razlike", napominje Dragutinović.

Neprimereno ponašanje - važno prepoznati i zaustaviti

U situaciji kada se desi nešto neprimereno, važno je, ističe, da se takvo ponašanje prepozna i zaustavi. Dodaje i da ne može da poveruje da deca u vrtiću mogu biti bez nadzora.

"Nadzora svih onih koji su zaposleni u vrtiću, to su spremačice, vaspitačice, sestre na preventivi, i uvek je neko tu sa njima. Ako idu zajedno do toaleta, tu je vaspitačica sa njima. Ako ih puštamo same, da postanu samostalniji, ide jedno po jedno dete", tvrdi Dragutinović.

Govoreći o tome kako se postaviti u situaciji kada dođe do nasilja, ističe da zakon, odnosno pravilnik, jasno propisuje šta treba uraditi.

"Roditelj treba odmah da se obrati vaspitačicama, rukovodstvu objekta, koji dalje pokreće preko Tima za sprečavanje nasilja postupak i dalje se pokreće proces ka ministarstvu, ka sekretarijatu...", kaže Dragutinović.

Ističe, međutim, da je u tom trenutku važno pružiti podršku i jednom i drugom detetu.

Na pitanje da li roditelj treba da se obrati i vrtiću i policiji, odgovara da treba.

"Ako vrtić nema informaciju da se nešto dešava, ne znam kako drugačije možemo da pomognemo u razrešavanju takvog postupka", rekla je Dragutinović.

Policijskoj stanici Zemun jedan roditelj je pre dva dana prijavio da njegov petogodišnji dečak ima povrede po telu, koje mu je, navodno, nanelo drugo dete u vrtiću, saznaje RTS.