Đaci u Finskoj rado i lako rešavaju domaće zadatke, šta treba menjati u srpskim školama

Najsrećnija zemlja na svetu srećna je, kažu, i zbog dobrog sistema obrazovanja. Ima i mitova, na primer, da tamo nema domaćih zadataka. Ima ih, ali ih đaci rado i lako rešavaju. Put ka dobrom školstvu ipak je, kažu, bio dug, a najznačajnije promene uvedene su početkom sedamdesetih.

"U Finskoj je obrazovanje besplatno. Obroci su besplatni sve do srednje škole, a posle toga se dotiraju. Imamo i druge pogodnosti za učenike i studente, kako bi svi imali jednake mogućnosti i priliku da dobiju kvalitetno obrazovanje", kaže finski ambasador u Srbiji Kimo Lahdevirta.

Nastavnik je u Finskoj prestižno zvanje, koje nosi i veliku odgovornost.

"Za kvalifikovanog nastavnika potrebna je master diploma, za koju se školuju gotovo pet godina. Imaju mentore koji prate njihov put i razvoj, sve do sticanja zvanja. Teorija i praksa koju imamo u školi za obrazovanje nastavnika, jedan je od ključnih faktora za uspeh", ističe dr Raimo Salo, ekspert za profesionalni razvoj nastavnika sa Učiteljskog fakulteta u Oslu.

Iako je osnova školstva u Srbiji i Finskoj slična, pristupi učenju veoma se razlikuju. Strog i autoritativan, pokazuje se ne daje dobre rezultate.

"Mislim da je najveća prilika za srpsko obrazovanje da uvedemo više takozvanog formativnog ocenjivanja, vrednovanja znanja. Deca najbolje rade kad nemaju taj stres i opterećenje zbog ocene, kad dođu kući, a roditelji ih pitaju šta si danas dobio. Finci su upravo to uspeli da izbace iz svog sistema", kaže direktorka Fondacije "Obrazovanje za Srbiju" Svetlana Belić Malinić.

Vrednuje se učešće u projektima, grupni rad, kreativnost. Upravo te veštine najvažnije su za dobar posao, kažu iz organizacije koja sarađuje sa pedesetak nordijskih kompanija u Srbiji.

"Firme sve više traže kadrove koji imaju analitički način razmišljanja, inovativni pristup rešavanju problema, i koji su otvoreni da uče ceo život. Jako je bitno da obrazovni sistem podržava baš takve kadrove", rekla je izvršna direktorka Nordijske poslovne alijanse Iva Petrović.

"Kroz uvođenje predmeta digitalnih znanja, a sem toga i kroz jedan poseban sadržaj kojem je Vlada Srbije u novembru dala visoku prepoznatljivost, kada je formirana i Kancelarija za dualno obrazovanje", kaže državni sekretar u Ministarstvu prosvete Ivica Radović.

Šta bi sve trebalo menjati u obrazovanju Vlada je sročila u strategiju razvoja do 2030. godine.