Male boginje mogu biti fatalne po dete - kako prepoznati prve simptome

Zbog potvrđenih prvih slučajeva malih boginja, Zavod za javno zdravlje Požarevac prijavio je epidemiju u Smederevu, a Institut Batut pooštrio mere nadzora. Stručnjaci upozoravaju da će broj zaraženih u Srbiji da raste, pošto je broj vakcinisanih mali. Doktorka Ana Jeremić upozorava da su morbile veoma opasne i da mogu biti smrtonosne. Najugroženija su deca do pet godina starosti, a najopasnija komplikacija je zapaljenje mozga koje je u velikom broju slučajeva fatalno po dete, kaže doktorka Jeremić. Otkriva koji su prvi simptomi i kako se javlja ospa.

Doktorka Ana Jeremić iz Doma zdravlja Voždovac apeluje na roditelje da decu koja dobiju temperaturu ne šalju u kolektiv, je su takvi blagi simptomi - povišena telesna temperatura, curenje nosa i crvenilo očiju - prvi znak koji može da ukaže na male boginje.

"Roditelji neće to prepoznati, poslaće dete u vrtić a dete je već zarazno. Zato apelujem na roditelje da u ovim trenucima, kada imamo malu epidemiju, decu uvek ostave kod kuće kada imaju temperaturu, daju neki lekić, rehidriraju dete, sačekaju da se vidi da li će se nešto novo od simptoma razviti i da se svakako jave svom izabranom pedijatru", kaže dr Jeremić.

Morbile su, napominje, veoma zarazne - jedna obolela osoba može zaraziti 12 zdravih.

"To je respiratorni virus koji počinje u gornjim disajnim putevima. Dolazi do curenja nosa, bola u grlu, suzenja i crvenjenja očiju, što je karakteristično za ovaj virus i postepeno se javlja ospa", rekla je doktorka.

Kako se javlja ospa

Ospa se može javiti od četvrtog do sedmog dana od početka prvih simptoma.

"Karakteristično u odnosu na druge osipne viroze jeste da je javlja prvo na glavi i potom se dete osipa po ostatku tela i srazmerno ide od lica ka trupu i ekstremitetima", objašnjava dr Jeremić.

Ovo oboljenje, dodaje, karakterišu i promene na grlu - tzv. "Koplikove mrlje", koje su, pored ospe, jasan indikator da se radi o virusu morbila.

"U zavisnosti u kom trenutku se dete dovede kod lekara može biti nejasnoća, da nismo sto posto sigurni da li su morbile ili ne. Zbog toga imamo i određene laboratorijske metode koje mogu utvrditi da se radi o tom virusu", napomilje dr Jeremić.

Fatalne komplikacije

Doktorka ističe da su male bogilje veoma opasno oboljenje, koje sa sobom nosi razne komplikacije.

"Mogu biti smrtonosne, u malom broju slučajeva, ali mogu. Kao i svaka virusna infekcija, dovode do opšteg pada imuniteta. Kod ovih boginja to je još i značajnije, deca su nam onda podložna i drugim bakterijskim infekcijama. Nastaju komplikacije u vidu upale pluća koje mogu biti jako opasne i zahtevaju hospitalizaciju. Ono što je najpasnije kod morbila je zapaljenje mozga koje je u velikom procentu potpuno smrtonosno za dete", ističe dr Jeremić.

Vakcina daje doživotni imunitet

Apeluje na roditelje da vakcinišu decu MMR vakcinom, jer je, ističe, svaka vakcina bolja nego sama infekcija.

"Ne važi ono pravilo - neka, neka izgradi prirodni imunitet. Ne, vakcina je nešto što će mu izgraditi imunitet i doživotni imunitet. Obe doze pružaju doživotni imunitet i zaštitu preko 95 posto i nakon prve doze, što je jako velika zaštita i praktično obezbedili ste da je vaše dete bezbedno bez obzira da li se nađe u kontaktu sa virusom ili ne", kaže doktorka.

MMR vakcina se daje u dve doze - prva sa navršenih godinu dana, a druga neposredno pred polazak u školu.

"Roditelji često iz najčešće nemedicinskih razloga odlažu tu vakcinu, pogotovo u tom najmlađem uzrastu a ta deca do pet godina starosti su najugroženija. Svi roditelji koji to do sada nisu uradili - sada mogu da vakcinišu decu. Vakcina ima i uvek ih je bilo", kaže doktorka.

Šta ako je dete bilo u kontaktu sa morbilama

Za decu koja su bila u kontaktu sa morbilama postoji i postekspoziciona vakcinacija.

"Ukoliko znate da je vaše dete imalo kontakt sa osobom koja je obolela od morbila, odnosno sumnjate, dovedite dete neka primi vakcinu, svakako će mu vakcina obezbediti imunitet koji će mu biti spasonosan", ističe dr Jeremić.

Ova vakcina se, prema redovnom kalendaru vakcinacije, ciljano prima pre polaska u kolektiv.

"Kolektiv, pogotovo u situaciji kada nam je smanjena vakcinacija, jeste izvor moguće zaraze i zbog toga je važno da nam što veći broj dece bude vakcinisan", ističe doktorka.

Mogu se vakcinisati sva deca do 18 godina starosti, pa i ona koja su na vreme primila samo prvu dozu.

Roditeljima poručuje da ne budu u strahu, da je vakcina potpuno sigurna i bezbedna i da treba da veruju svom pedijatru.

Takođe, apeluje na vakcinaciju dece i protiv drugih zaraznih bolesti.

"Želim da uputim apel roditeljima tinejdžera da vakcinišu svoju decu protiv HPV virusa, jer je to vakcina koja je takođe dostupna, sprečava rak grlića materica i obezbeđene su doze. Potpuno je besplatna, o trošku fonda", poručuje dr Jeremić.