Četvrtkom u 9: Popis pokazao da nas je za skoro pola miliona manje, zbog čega su podaci još mračniji

U Crnoj Travi prošle godine su se rodile samo četiri bebe, a čak 85 odsto mladih razmišlja da ode iz Vranja. Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva Republičkog zavoda za statistiku, rekla je u emisiji Četvrtkom u 9 da je situacija sa brojem stanovnika čak i mračnija nego što se čini na osnovu rezultata popisa.

"Kada uporedimo čisto podatke iz prošlog popisa stanovnika sa preliminarnim podacima koje smo mi objavili, tu jeste razlika oko pola miliona stanovnika, međutim, mi smo izgubili još više. Ti rezultati moraju malo preciznije, pažljivije, temeljnije da se sagledaju, jer kada pogledamo popis 2011. godine, u tom popisu nedostaje negde oko 47.000 Albanaca koji su bojkotovali popis u Bujanovcu i Preševu i ukoliko računamo sa tim ciframa i oduzmemo podatke od prethodnog popisa sa onim što je popisano na terenu, videćete da je razlika negde oko 760.000 stanovnika", navela je Đorđevićeva.

Dodala je da su u ovom popisu bili u prilici da za vreme sprovođenja popisa prate obuhvat, jer su prvi put imali mogućnost pristupa svim administrativnim registrima i da su tražili znake života i upoređivali ih sa podacima u popisu.

"Svaki popis koji se sprovodi na tradicionalan način prati neki neobuhvat. Sada smo mi u te rezultate ubacili negde oko 200.000 stanovnika za koje smo utvrdili da su tu, u Srbiji su, rade, školuju se, ali ih iz nekog razloga popisivač nije našao ili iz nekog razloga nisu hteli da se popišu. Tako da kada realno pogledamo situaciju, negde oko 760.000 je pad broja stanovnika u odnosu na prošli popis", istakla je Ljiljana Đorđević.

Istakla je da se migracije odvijaju prema određenim pravilima i da se ljudi iz manjih seoskih naselja sele u opštinski centar zbog potrebe da pronađu posao i bolje uslove života.

"Zatim, iz tih manjih opština se ljudi sele u veće gradove, recimo u Beograd. Beograd je pozitivan iz tog razloga što su se ljudi doselili u Beograd, a inače i Beograd ima negativan prirodni priraštaj. Male opštine, sa malim brojem stanovnika, mi smo imali u prošlom popisu 11 opština sa manje od 10.000 stanovnika, a sad ih je 28", objasnila je Ljiljana Đorđević iz Republičkog zavoda za statistiku.

"Ekonomski faktor i pronalazak posla dominantni motivi za odlazak iz manjih sredina"

Demograf Vlasta Kokotović Kanazir navela je da ljudi odlaze zbog uslova života i da su ekonomski faktor i pitanje pronalaska posla dominantni motivi za odlazak ljudi iz manjih sredina.

"Mlad čovek želi da radi moderan posao. Sa druge strane, kvalitet obrazovanja, dostupnost obrazovanja i naravno kvalitet zdravstvene usluge. To je ono što u stvari čini da jedan čovek, ukoliko mu se ti zahtevi i potrebe ne ispunjavaju na datom prostoru na kome živi, ima potrebu da odlazi u sredine gde su ti uslovi bolji i da prosto pronađe za sebe bolju budućnost", navela je Vlasta Kokotović Kanazir.

Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije saglasan je da suza odluku mladih da ostanu u manjim mestima uslovi života ključni.

"Ako pogledamo to šire, dakle, celokupni ekonomski uslovi života, od posla koji želite da radite, do toga da li imate kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, da li imate određen kvalitet školstva, da li vaše dete možete da pošaljete u kvalitetnu srednju školu ili morate da ga šaljete u mesto koje je veće i gde postoji taj obrazovni smer ili kvalitetnija gimnazija. To je ono što određuje kretanje ljudi", naveo je Jevtović.

I u Beogradu je negativan prirodni priraštaj, porast broja stanovnika zbog doseljavanja 

Ljiljana Đorđević je istakla da je u Beogradu porast broja stanovnika zabeležen i između 2002. i 2011. godine, ali da u prestonici nije ista situacija u svim gradskim opštinama.

"Povećan je broj stanovnika na Zvezdari, Voždovcu, u Surčinu, Zemunu, na Paliluli. Kad posmatramo i podatke o stambenoj izgradnji, najviše se u tim gradskim opštinama i gradilo, ljudi su se doseljavali".

Dodala je da je osim u beogradskim opštinama, porast broja stanovnika zabeležen i u Novom Pazaru, Tutinu i Novom Sadu.

"Što se beogradskih opština tiče i Novog Sada, osnovni razlog za porast broja stanovnika jeste u doseljavanju stanovništva, jer i Beograd i Novi Sad imaju negativan prirodan priraštaj", navela je Đorđevićeva i objasnila da se pojedine beogradske opštine biraju zbog nižih cena kvadrata u njima u odnosu na centar grada.

Tokom 2022. godine zabeležen je porast stope nataliteta za jedan odsto. Vlasta Kokotović Kanazir ocenila je da je ta informacija ohrabrujuća, ali ne i dovoljna.

"Iskustva iz zemalja u regionu nam govore da se u određenim godinama, recimo u Hrvatskoj 2020, pojavio isti trend, ali već 2021. se beleži pad broja živorođenih. Prema tome, ne možemo očekivati da će se i narednih godina ovaj trend nastaviti, već i ovaj sada podatak možemo nazvati kao jednu vrstu stagnacije, jer je ipak ispod jedan posto", navela je Vlasta Kokotović Kanazir.

Može li se do većeg broja dece 

Pedeset odsto porodica u Srbiji ima jedno dete, a za prostu reprodukciju, kako je objasnila Vlasta Kokotović Kanazir, po teoriji potrebno je 2,1 dete po ženi, a da je u Srbiji trenutno između 1,4 i 1,5 deteta po ženi.

"Došlo je do odlaganja rađanja. Jednostavno, žene kasnije rađaju. Prosečna starost žene je sada 28,7 godina i očekuje se da će ona rasti. Takođe, podatak iz 2021. nam govori da se duplirao broj dece kod žena koje imaju iznad 40 godina. Šta nam to govori? Žene se duže školuju, govori se i o nekim uslovima života i naravno, neophodno je, pre svega, raditi na na usklađivanju rada i roditeljstva, kako bi imali nešto bolje uslove i podatke", istakla je Vlasta Kokotović Kanazir.

Nenad Jevtović je naveo da su finansijski uslovi za odluku o rađanju dece značajni, ali da je ključan položaj žena na tržištu rada.

"Kada pogledamo kretanje i položaj žena kroz ceo 20. vek, kada pogledamo i analiziramo kretanja na tržištu rada u Republici Srbiji, mere koje predlažemo vezane su pre svega za položaj žena na tržištu rada. Dakle, da li će se žena u okviru svoje porodice sa suprugom odlučiti na rađanje deteta i u fokus se dosta stavlja treće dete, ali ključno je opredeliti se za prvo dete i za drugo, a onda kasnije doći do tih mera koje podstiču treće. Mnogo je veća baza supružnika kojima je bitno da donesu odluku za prvo dete i kasnije za drugo. To nam može tu stopu sa 1,48 povećati na nešto više do te ciljane i sanjane 2,1 koju je veoma teško dostići - niko je nema u Evropi", rekao je Jevtović.

Dodao je da potrebna i pomoć na tržištu rada, da majku pri povratku sa porodiljskog bolovanja čeka siguran posao i da je zakonskim rešenjima u Srbiji to i uređeno, ali da je realnost u privredi drugačija.

"Iz tog razloga, mi predlažemo subvencije, pomoć države, kako za majku koja je zaposlena, tako i za poslodavca. Da ne pravimo sliku gde su poslodavci zli, ne žele tu ženu na poslu, već i da i jednoj i drugoj strani kroz subvencije poreza i doprinosa pomognemo da to radno mesto ostane, da se buduća majka oseća sigurno i da se sa supružnikom odluči i na prvo i na drugo dete, a onda i na treće", istakao je Nenad Jevtović.

Emisiju Četvrtkom u 9 u celosti možete pogledati u video-snimku na početku teksta.