Miloš Majstorović u zasluženoj penziji: Vatrogasci su poseban soj ljudi

Miloš Majstorović je gostujući u Beogradskoj hronici rekao da je zadovoljan u penziji i da prvi put nakon 30 godina ima vremena za porodicu i da ispunjava želje svojim unukama koje do sada nije mogao.

Ističe da se tokom karijere nagledao mnogo ružnih stvari, ali da je veliko zadovoljstvo kada uspete da pomognete ljudima u takvim situacijama.

"Kada čovek za deset minuta izgubi sve što je sticao godinama, to su strašne ljudske sudbine, ali to je opomena svima nama da požar svakome može da se dogodi", upozorava Majstorović.

Vatrogasci su, ističe, poseban soj ljudi, druželjubivi su, rade u timu i daju sve od sebe u svakodnevnim situacijama koje su vrlo često i opasne po njihov život.

"Kada bih se ponovo rodio – ponovo bib radio ovaj posao", poručuje Majstorović. 

Sa kolegama je radio na terenu i za vreme NATO bombardovanja, kada, podseća, njihova profesija nije baš bila cenjena u Srbiji.

Vatrogasci spasioci su bili na marginama društva, a njihova velika borba je bila da im status bude na višem nivou.  

"Ne zbog nas samih, nego prepoznavanjem službe da nam pomognete kada idemo na lice mesta. Na svu sreću, ide to na bolje. Omogućavanjem transparentnosti našeg posla, mi smo uspeli da dođemo do medija koji su prikazali deo našeg posla, a to smo iskoristili i za edukaciju naših sugrađana", navodi komandir u penziji. 

U 95 odsto slučajeva ljudski faktor uzrok požara

Ukazuje da je spremanje hrane najčešći uzrok požara, pored elektroinstalacija u građevinskim objektima, dimnjaka.

"Stavite ručak na šporet, odete do komšinice da popijete kafu ili zaspite – što je još najgora varijanta. U nekom trenutku, to što je bilo na šporetu u tom loncu ispari, dolazi do paljenja. Toksični gasovi su vrlo opasni za ljude koji borave unutra, naročito ako spavaju. Imali smo u mojoj karijeri dosta slučajeva gde su ljudi teško povređivani, a i smrtno stradali", upozorio je Majstorović. 

Navodi i da je teško svako spasavanje ljudi, bilo iz vode ili vatre. Međutim, iz vatre je mnogo teže jer su to situacije da kada se nađete u bilo kom objektu koji gori, ne znate šta ima unutra.

"Vatrogasci su tu najviše ugroženi, ali to zadovoljstvo koje osetimo kada na kraju izvučemo čoveka s malim povredama ili bez povreda je nešto što nas ispunjava i čini nas boljim", naglašava vatrogasac. 

Bezbednost građana na prvom mestu 

Posebno ističe da je Vatrogasno-spasilačka brigada Beograd deo Sektora za vanredne situacije MUP-a koji je osnovao pokojni Predrag Marić i da ga je u tom poslu nasledio Luka Čaušić koji radi u pravcu razvijanja te službe.

Rezultati koje je vatrogasna ekipa pokazala u gašenju požara na Peloponezu su bili iznad svih očekivanja.

"To pokazuje da Centralna komanda Sektora za vanredne situacije u ovom trenutku omogućava da mi u kratkom vremenskom intervalu aktiviramo veliki broj vatrogasaca. I najbitnije je da što pre dođemo na lice mesta – pre ćemo završiti posao i biće manje žrtava i materijalne štete", precizirao je Majstorović. 

Bezbednost građana je, naglašava, na prvom mestu, a pored požara i poplava dugačak je spisak situacija u kojima pružaju pomoć - spasavanje iz dubina, sa visina, ugroženih iz automobila, spasavanje povređenih životinja, sve ono što redovne službe ne mogu da urade, tu su vatrogasci da taj posao obave. 

Majstorović kaže da je dao sve od sebe svojoj službi. Sada u penziji želi da se bavi nekim drugim stvarima i čekaju ga neki drugi izazovi.