Iako registar “Ne zovi” još nije formiran, potrošači mogu da se zaštite od poziva trgovaca

Neretko se u javnosti mogu čuti pritužbe na uporne neželjene pozive trgovaca koji veoma nametljivo nude svoje proizvode i usluge. Na "meti" su najčešće stariji sugrađani koji se lakše odlučuju za ishitrenu kupovinu. Upravo bi registar "Ne zovi" trebalo da nas zaštiti od takvog nastupa na tržištu.

Naime, Članom 37. Zakona o zaštiti potrošača predviđeno je uvođenje registra potrošača koji ne žele da primaju pozive i/ili poruke u okviru promocije i/ili prodaje telefonom.

"Registar će se voditi pri Republičkoj agenciji za elektronske i poštanske usluge, a za upis u registar i ispis iz registra nadležni su operatori elektronskih komunikacija. Način upisa ili ispisa i uopšte način rada ovog registra biće predmet podzakonskog akta. Međuresorna radna grupa je izradila nacrt ovog akta. Međutim, zbog složenog tehničkog aspekta funkcionisanja ovog registra, akt još uvek nije donet", kažu u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

"Predviđeno je da se, kada se za to steknu tehnički uslovi, odmah krene u punu primenu ovog registra. Krajnji rok za implementaciju registra je septembar 2023. godine", dodaju u toj instituciji. 

Potrošač će, objašnjavaju, imati mogućnost da podnese zahtev za upis u registar ili ispis iz njega preko aplikacije, elektronskim putem ili podnošenjem zahteva u poslovnim prostorijama operatora.

"Potrošač koji podnosi zahtev operatoru elektronskih komunikacija radi upisa telefonskog broja u registar ne dostavlja prvi put svoje lične podatke, već oni postoje u bazi operatora, imajući u vidu da su pribavljeni u trenutku zaključenja potrošačkog ugovora", navode u resornom ministarstvu.

Kada registar "Ne zovi" bude formiran, trgovci će biti u obavezi pre pozivanja bilo kog broja da provere da li se on nalazi na listi onih koji ne žele da primaju pozive u kojima se nude roba ili usluge.

"Ukoliko trgovac ipak pozove potrošača čiji je telefonski broj upisan u registar, potrošač može da ga prijavi nadležnoj tržišnoj inspekciji. Za ovaj prekršaj predviđena je novčana kazna u iznosu od 50.000 dinara za pravno lice, 8.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, a za preduzetnika 30.000 dinara", kažu u ovoj instituciji.

"Što se tiče dokazivanja, potrošač može da koristi listing poziva kako bi dokazao da ga je trgovac pozvao iako je njegov telefonski broj upisan u registar", objašnjavaju u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

Registar će dodatno zaštiti potrošače, ali i sada postoji mogućnost zabrane trgovcima da zovu

U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da registar treba da omogući dodatni nivo zaštite potrošača, ali da i sada postoje mehanizmi da se zaštitimo od nasrtljivih trgovaca.

"Ne želim da verujem da je nekome cilj da se formiranje registra namerno odlaže, već da se druga strana, u ovom slučaju RATEL, nije na vreme pripremila za obavezu koja je zakonom definisana kao njena. Podsetiću da se po Zakonu koji je stupio na snagu prošle godine zna ko treba taj registar da vodi. Mislim da će to odlaganje uticati na naše pravo da se u registru nađe svaki potrošač koji ne želi da prima pozive trgovaca. Ali i sadašnje odredbe u zakonu, bez obzira na nedostatak registra, daju potrošačima mogućnost da zabrane trgovcima da ih nakon prvog poziva i dalje zovu", kaže Zoran Nikolić, potpredsednik NOPS-a.

"Primera radi pozove vas neko i nudi vam ćebad ili masažere i vi saslušate ili ne saslušate i kažete da on više nema dozvolu da vas zove radi prodaje bilo čega. On mora da ispoštuje tu vašu reč i taj trgovac, ako vas ponovo pozove, rizikuje da bude sankcionisan. Registar je samo malo bliže definisao pravila. To znači da će trgovac imati uvid u brojeve koje ne sme da pozove. Sada, kažem, može jednom da pozove, ali odmah nakon tog prvog poziva potrošač može da mu stavi zabranu na svaku dalju komercijalnu komunikaciju", objašnjava naš sagovornik.

Ukoliko trgovac i pored upozorenja nastavi da vas zove imate pravo da ga prijavite. On će biti u obavezi da dokaže da to nije činio.

"Trgovac će morati da obezbedi listing i da pokaže da se na njemu ne nalazi vaš broj telefona osim jednom. Drugi put ako se pojavi vaš broj, a vi tvrdite da mu niste dali saglasnost onda mora da dokazuje da vas nije zvao", kaže Nikolić. 

"Hipotetički, do formiranja registra on može da poriče da ste mu zabranili da zove, ali mislim da se trgovci neće baviti time. Oni će pre da nađu novu "žrtvu", novi broj, jer je sam taj postupak dokazivanja maltretiranje za njih. I onda je lakše da nađu novog potrošača kojem će to biti prvi poziv", smatra naš sagovornik. 

Registar "Ne zovi" ne štiti od raznih anketa, intervjua...

Za one koji su se ponadali da bi registar "Ne zovi" mogao da ih zaštiti od poziva raznoraznih anketara, uključujući i onih tokom izborne kampanje, razočaravajuće vesti.

"Predmet uređivanja Zakona o zaštiti potrošača su odnosi potrošača i trgovaca, pa u tom smislu svrha ovog registra je da spreči trgovce da pozivaju potrošače koji su se upisom svog broja telefona u registar opredelili da ne primaju takve vrste poziva", navode u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine.

"Ne, na to se registar ne odnosi. Ovo je tzv. telemarketing. Predmet razgovora je komercijala tj. prodaja. Ankete nisu potrošački odnos. Potrošački odnos je tamo gde imate potrošača koji nešto kupuje i trgovca koji nešto prodaje – robu ili usluge", precizira Zoran Nikolić iz NOPS-a.

Zabrana takođe, navodi, neće važiti ako ste, recimo, prilikom sklapanja ugovora o korišćenju usluga mobilne telefonije operatoru dali saglasnost da vas obaveštava o promocijama ili produženju ugovora.

"Vi ste tada eksplicitno rekli svom operatoru da može da vas pozove. Registar ne treba da vas štiti od toga, jer kad je vama ugovor pri kraju oni vam nude razne popuste, promocije. Čak je u interesu potrošača da s njim kontaktiraju. Ova vrsta zaštite se odnosi na sve one koji vas pozivaju, nude sve i svašta, nude besplatne večere koje vas kasnije koštaju kao večera na Bahamima", objašnjava naš sagovornik.

Nadležni uveravaju da će svi podaci potrošača koji budu želeli da svoj broj telefona upišu u registar biti zaštićeni u skladu sa zakonom.

Slične registre imaju zemlje u našem okruženju. U Crnoj Gori postoji mogućnost pretrage telefona i mejl adresa upisanih u registar. Takođe, potrošači mogu da izaberu da li od nekih marketinških agencija, ipak, žele da primaju pozive i obaveštenja.

U Hrvatskoj se u ovom registru mogu pretražiti samo telefonski brojevi koje je zabranjeno zvati i na koje nije dozvoljeno slati poruke zbog prodaje ili oglašavanja.