Govor mržnje odjekuje sa svih strana, kako mu stati na put

Kao najplodonije tlo za sejanje govora mržnje, lepljenje etiketa, diskriminiciju već duže vreme vide se društvene mreže. Ne zaostaju ni mediji. Neretko odjeknu i one iz sala različitih institucija – poput Skupštine.

"Za mene je najveći problem to što ljudi potpuno razviju slepi ugao na sopstveni jezik mržnje, a uočavaju svaki oblik omaložavanja i diskriminacije kod drugih, i mislim da je to katastrofa za politički dijalog u društvu", kaže kolumnistkinja Nedeljnika Ljiljana Smajlović.

U društvu nema konsenzusa ni o tome gde je granica – kada govor prerasta u mržnju.

"Nisam pristalica da nekoga doterujemo kao filter da ne bi ispao takav kakav je. Vrlo je osetljivo to gde je ideologija, gde govor mržnje, gde su ideološke kritike", kaže programski direktor Demostata Zoran Panović.

Pisac Muharem Bazdulj rešenje vidi u Ustavu.

"Ono što bi trebalo biti zabranjeno je i ono što stoji u Ustavu – zabranjeno je pozivati na nacionalnu i versku mržnju i kritikovati druge ljude na osnovu karakteristika koje nisu sami birali – vera, nacija, seksualna orijentacija", ističe Bazdulj.

Uprkos postojanju etičkih kodeksa i zakonske zaštite, pogani jezik na javnim mestima se retko osuđuje.

"Ogroman broj ljudi se ne odlučuje da pokrene postupke, ne samo ne verujući pravosuđu, nego uopšte misle da je u ovako kontaminiranoj atmosferi iluzorno očekivati da će se nešto popraviti", ističe pravnik Milan Antonijević.

Takva atmosfera česta je i na relaciji Zagreb–Beograd. Od Jasenovca i "Oluje" do sporta. Od mundijala i odnosa prema Milanu Borjanu poreklom iz Knina, do neprimerenih naslova na vest o smrti Siniše Mihajlovića.

"U tom ambijentu pretučeni su glumci zagrebačkog teatra u Novom Sadu. Sigurno da su to sistemi spojenih sudova i sigurno da u te dve vatre koje se javljaju, koje postoje, stradaju oni koji su najmanje krivi. I zato bi svaka vrsta takve prakse trebalo prestati. I kada je u pitanju politička klasa, i kada su u pitanju mediji, i sve formalne i neformalne društvene grupe", poručuje ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov.

"Situacija se pod političkim uticajem, navijačke retorike, pojedinih pevača, pogoršava i potiče ljude na tu vrstu nasilja. I to mora biti povod da ljudi kažu: sad je dosta", naglašava predsednik Srpskog nacionalnog vijeća Milorad Pupovac.

Na porast govora mržnje na Zapadnom Balkanu upozorava i Komesarijat UN za ljudska prava. Uz zabrinutost, početkom godine pozvao je i na osudu takvih nastupa, a građane da se uzdrže od svakog zagovaranja nacionalne, rasne ili verske mržnje.