Đerlek za RTS: Prijave specijalističkih pregleda svakog dana, ne želimo da pacijenti mesecima čekaju

Mirsad Đerlek poručuje da su mnogi pacijenti dugo čekali na specijalističke preglede.

"Do sada je od 1. do 5. bilo zakazivanje specijalističkih pregleda, mislim da onom pacijentu koji dođe 10. ili 15. u mesecu može biti veoma ugroženo zdravstveno stanje, pa i život. Želimo to da promenimo", ističe Đerlek.

Poručuje i da je normalno da se pacijent javi izabranom lekaru onda kada dobije tegobe.

"Izabrani lekar postavlja indikacije da li mu je potreban specijalistički pregled i naravno da će opšta bolnica ili zdravstveni centar biti u obavezi da takvom pacijentu obezbede specijalistički pregled", dodaje.

Objasnio je i razliku između prijemne specijalističke ambulante i ambulante gde se vrše specijalistički pregledi.

"Ako neko ima indikaciju za hitan slučaj kada je specijalistički pregled u pitanju – on će se i dalje pregledati u toj prijemnoj abulanti. Ali mi ne želimo da ljudi čekaju na specijalističke preglede mesecima zato što se popune za pet dana, već da što pre dođu, da se otkrije bolest i da što pre započnemo lečenje i na taj način spasimo život pacijenta", naglašava Đerlek.

Nema ispunjavanja želja pacijenata, izabrani lekar odlučuje

Ukazuje da je izabrani lekar taj koji odlučuje da li su potrebni specijalistički pregledi i da tu ne sme da bude zloupotreba i ispunjavanja želja pacijentima.

Ukoliko pacijenti ne dobiju termin, Đerlek objašnjava da treba da se jave direktoru zdravstvene ustanove, jer je on lično odgovoran za obezbeđivanje termina pacijentima.

"Druga mogućnost je kabinet Ministarstva zdravlja, gde se pritužba može izreći mejlom ili pisanim putem", navodi Đerlek.

"Dobar deo zdravstvenih usluga obavljaće se u domovima zdravlja"

Sa ministarkom zdravlja obilazi zdravstvene ustanove širom Srbije. Ističe da domovi zdravlja moraju da rade ono što su nekada radili, a to je da se poveća nivo zdravstvenih ustanova i kada je reč o dijagnostici, ali i u broju specijalističkih službi.

"Sigurni smo da dobrim planiranjem i dobrom analizom možemo rešiti 60 odsto slučajeva na nivou primarne zdravstvene zaštite, tj. domova zdravlja, a rasteretiti sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu zaštitu – kliničke i kliničko-bolničke centre", ističe Đerlek.

Naglasio je da će se dobar deo zdravstvenih usluga obavljati u domovima zdravlja.

"Uveren sam da ćemo to vrlo brzo uspeti da sprovedemo u praksi", dodaje.

Govoreći o tome koje će se sve analize ubuduće raditi u domovima zdravlja, Đerlek kaže da će se za početak raditi one analize koje će brzo omogućiti lekarima da procene da li je nešto hitno ili nije.

"Primer, PSA testa kod prostate. Mi radimo skrininge za muškarce za prostatu i debelo crevo, kod žena dojku i matericu. Putem PSA testa možemo odmah videti da li se radi o hitnosti ili ne. Naravno, i hormone štitaste žlezde gde ne moramo zakazivati specijalistički pregled kod endokrinologa pa ga čekati nekoliko meseci", navodi Đerlek.

Ističe da se time neće duplirati analize i skratiće se vreme do dobijanja rezultata.

Kako oživeti seoske ambulante

Objašnjava da su obilazili zdravstvene stanice u manjim mestima i selima i da su one u znatno lošijem stanju nego što je to u većim gradovima.

"Te ambulante su dosta stare i većina je nepristupačna i nije dostojna 21. veka. Napravićemo analizu da li će se praviti nove ambulante koje će imati jedan vid male dijagnostike i gde ćemo tražiti lekare koji će raditi u tim ambulantama", kaže Đerlek.

Ističe da će tim lekarima morati da se dâ neka motivacija.

"Ne možemo svi raditi u kliničkim centrima. Dobiće posao za stalno, pokušaćemo da im obezbedimo brzu specijalizaciju i usavršavanje, ubaciti u te ambulante nešto od dijagnostike da se bave ozbiljnom medicinom, a ne samo da se izmeri krvni pritisak i da se proslede dalje na sekundarni i tercijarni nivo", naglašava.

Poručuje i da je plata uvek dobra motivacija.

"Mi smo u Malom Zvorniku naišli na odlično razumevanje lokalne samouprave. Oni su spremni da plaćaju stanarinu lekaru i porodicama koje rade u tim ambulantama, koje su smeštene u mesnim zajednicama i selima i čak iz svog budžeta deo plate da im povećaju od 20 do 30 odsto", dodaje.

Kako će se smanjiti liste čekanja

Odgovarajući na pitanje da li je već sada napravljen plan kako da se smanje liste čekanja, Đerlek kaže da će to uglavnom biti neka vrsta dopunskog rada, kao i da bi pre izabrao rad vikendom ili drugu smenu, nego noćni rad.

"Moramo razgovarati sa RFZO i Ministarstvom finansija koliko možemo platiti te ljude, jer ipak moramo naći neku motivaciju za to", dodaje.

Ističe da je druga ideja da se pacijenti iz jednog regiona upućuju u druge regione gde su kraće liste čekanja.

"I treći način, razmišljamo da svako radi svoj posao. Napravili smo kratku analizu i primetili da, na primer, kada je reč o ortopediji, mnoge bolnice vrlo malo rade traumu, a da je Banjica kao najspecijalizovanija ustanova, koja radi kukove i kolena, gde imamo oko 30.000 ljudi na čekanju, zatrpana traumom. Traumu moramo raditi u opštim bonicama, a visokospecijalizovane operacije u kliničkim centrima", zaključuje Đerlek.