Svet dostiže populaciju od osam milijardi – šta Srbiju očekuje u bliskoj budućnosti

Prema podacima UN svetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. i mogla bi dostići oko 8,5 milijardi 2030. godine, 9,7 milijardi 2050. godine, a vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi očekuje se 2080-ih.

Na planeti je 1800. godine živelo milijardu ljudi. Dvomilijarditi Zemljanin rodio se 1930. Samo 30 godina kasnije, na Zemlji je bilo tri milijarde ljudi, a 1976. četiri milijarde. Od tada se populacija ljudi udvostručila.

Borka Jeremić, šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji, kaže za RTS da je 15. novembar uzet kao sredina meseca u kome će se prema proceni Odeljenja UN za socijalna i ekonomska pitanja u Njujorku planeta dostići osam milijardi stanovnika.

Dodaje da Populacioni fond UN to vidi kao veliki uspeh, budući da je porastao bolji životni standard, produžen životni vek, kvalitetniji su zdravstvena zaštita i usluge.

"Broj stanovnika će nastaviti da raste, ali ne tako velikom stopom. Od 2080, kada se procenjuje da će svetsko stanovništvo brojati 10,4 milijarde ljudi, očekuje se stagnacija rasta u narednih 20 godina", navodi Jeremićeva.

Kako kaže, osam zemalja biće nosioci rasta svetskog stanovništa – Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija.

Prema njenim rečima, svaka zemlja u nekom trenutku će se suočiti sa padom fertiliteta, što će se odraziti na broj svetskog stanovništva.

Ukazuje na činjenicu da su demografske razlike veoma rasprostranjene. "Prosečna starost u Evropi je 41 godina, dok je podsaharskoj Africi samo 17."

Šezdest odsto svetske populacije bez proste reprodukcije

Jeremićeva naglašava da 60 odsto ljudi na svetu živi u zemaljama u kojima je plodnost niža od potrebne za prostu reprodukciju, a to je prosek od 2,1 deteta po ženi.

Konstatuje činjenicu da se Srbija nalazi u istoj stiuaciji kao i region, broj stanovnika decenijama opada, fertilet je niži od potrebnog za prostu reprodukciju, a tu su unutrašnje i spoljne migracije kao i postupno starenje populacije.

"Može se očekivati dalji pad populacije i još veća prosečna starost stanovništva. Beograd će najmanje biti zahvaćen tim promenama zbog konstatnog priliva novog stanovništva, kao i veći gradovi poput Niša, Novog Sada i Subotice", kaže Jeremićeva.

Dodaje da će u Raškoj oblasti broj stanovnika ostati stabilan zbog dobrog prirodnog priraštaja,dok se za jugoistočnu Srbiju očekuje pad stanovništva do 40 odsto u narednih nekoliko decenija.

Selo u Srbiji u koje se vraćaju mladi

Jermićeva kaže da UN pomno prate nacionalne popise stanovništva, jer se na osnovu tih podataka izdaju globalne statistike.

"Popis je kompleksno istraživanje koje definiše populacionu politiku i na lokalnom i na nacionalnom nivou. Ne daje podatke samo o broju, već i o strukturi stanovništva, njegovoj geografskoj rasprostranjenosti, kao i kakve kapacitete država ima u nekom delu zemlje na osnovu čega se planiraju programi socijalne podrške i zdravstvene usluge", navodi Jeremićeva.

Šefica kancelarije Populacionog fonda Ujedinjenih nacija u Srbiji kaže da u skladu sa starenjem stanovništva svetska organizacija radi na programima digitalne pismenosti starijih, gde se, ističe, uočava pozitivan trend.

Istakla je primer sela Vrmdža u jugoistočnoj Srbiji gde se posle kovida doseljavaju mladi, digitalni nomadi što bi, kako smatra, trebalo primeniti i u drugim krajevima Srbije.

Kako navodi, Populacioni fond UN je razvio koncept demografske otpornosti. "Prošle godine je počela dekada demografske otpornosti koji ima za cilj da pomogne vladama da izađu na kraj sa specifičnostima demografskih promena u određenim sredinama u čemu je država Srbija aktivan učesnik".

"Ujedinjene nacije pomažu Srbiji da stvori zemlju za sve generacije", zaključuje Jeremićeva.