Koliko su imovinska pitanja važna za unapređenje investicione klime u Srbiji

Pored 415.000 zaostalih predmeta i pet miliona objekata neupisanih u katastar, direktor RGZ-a kaže da ima najbolji digitalni portal na svetu. Objašnjava da je rok za upis novih predmeta u katastar pet dana, a da je do zastoja došlo zbog mnogo predmeta koji imaju neispravnu ili nepotpunu dokumentaciju i nisu u nadležnosti katastara, već zamršenih lokalnih i republičkih propisa.

"Svi dođu da nam nešto objašnjavaju, našim referentima. A našem referentu jedino je zakon ono što je od dokumenata doneto pred njim. Ako su dokumenta provodiva - on provodi. Ako dokumenta nisu provodiva, može da bude najtužnija priča na svetu, on ne sme to da sprovede", kaže direktor RGZ-a, Borko Drašković.

Za bolje poslovanje i nove investicije neophodna su savremenija zakonska rešenja koja treba da donese novi Zakon o legalizaciji.

"Nešto što ćemo svakako podržavati kroz rad saveta, ali i kroz razvoj kompanija su teme vezane za energetsku tranziciju države, privrede i građana ka obnovljivim izvorima energije i kreiranje jednog nezavisnog energetskog sistema", napominje Andrija Vuković, predsednik Saveza za imovinu i investicije.

Za razvijanje poslovne infrastrukture neophodne su i bazne stanice telekomunikacionih operatera, posebno sa razvojem 5G mreže. Njih kako kažu, opstruiraju lokalne samouprave koje nemaju istovetne propise.

"Bazne stanice ne mogu da se postavljaju na 50 metara udaljenosti od susedne zgrade. I onda dolazimo u situaciju da je u nekim gradovima i opštinama praktično nemoguće postavljati bazne stanice, a bez njih mobilni telefoni i druga sredstva bežične komunikacije ne mogu da funkcionišu", kaže Marko Jović iz kompanije A1 Srbija.

Tek sa kompletiranjem baze legalizovanih parcela i nekretnina tzv. geoprostornim podacima, investitori mogu da planiraju ulaganja. Taj posao, tvrde stručnjaci, je od velike koristi za državu, jer donosi povećanje BDP- a za sedam odsto, i rast građevinskog sektora čak za 15 odsto.