Sudovi zatrpani masovnim tužbama - ko dobija, a ko je sve na gubitku

Sudovi u Srbiji su zatrpani masovnim tužbama. Uglavnom se tuže organi javne uprave, komunalna preduzeća, trgovci, banke... Građani ulaze u dugotrajne i neizvesne postupke, a troškovi advokata, veštačenja, često prevazilaze iznos spora. Tako, zbog masovnih tužbi trpe i sudovi i građani.

U ovom trenutku, prema proceni Udruženja banka u sudovima se protiv banaka vodi oko 250.000 sporova. Tužioca, uglavnom građana, je između 50.000 i 80.000. Uz masovnost tužbi problem je i neujednačenost sudske prakse pa je tako spor po identičnom tužbenom zahtevu u Subotici okončan na prvom ročištu dok u Šapcu još traje.

"Ta neujednačena sudsta praksa dodatni je veliki problem ovakvih masovnih parnica i ona posledično dovodi do toga da se smanjuje poverenje građana u pravosuđe a to dodatno otežava i rad advokature. Druga stvar to onemogućava efikasno postupanje sudova", kaže Snežana Marjanović, sudija Višeg suda i član Foruma sudija Srbije.

U Centru za evropske politike smatraju da će nova Vlada nastaviti da radi na izmenama i dopunama Zakona o parničkom postupku a u tome nam mogu koristiti iskustva Nemačke i Francuske koje su kolektivnom tužbom najpre zaštitile prava potrošača, a zatim su taj instrument postepeno uvodile u antimonopolske zakone, ekološku zaštitu i druge oblasti.

"Godine 2020. je doneta posebna direktiva koja predviđa sada već obavezu uvođenja kolektivne pravne zaštite za sve zemlje EU. Na taj način, ovo pitanje je negde i sastavni deo naših obaveza pravne harmonizacije. Znači u jednom momentu ćemo mi biti obavezni i dužni da svakako implementiramo ta rešenja", objašnjava Dušan Protić, programski menadžer CEP-a.

Za razliku od masovnih tužbi, kolektivnu tužbu podnosi organizacija. Nakon odluke suda, ona se javno objavljuje. Svi koji smatraju da su im po tom osnovu oštećeni mogu da se obrate sudu i po automatizmu, odluci već donetoj po tužbenom zahtevu organizacije, ostvare svoja prava. Kod nas je izbacivanjem odredbi iz parničnog postupka ponuđena alternativa kroz upravno-pravnu zaštitu.

"Šta znači upravno-pravna zaštita? Nemate pravo na naknadu štete, sa upravnom zaštitom možete samo da naredite trgovcu da prestane, da mu bude naređeno da to štetno ponašanje prestane da radi, a on kaže neću časna reč", poručuje Jovan Ristić, Udruženje "Efektiva".

Masovne tužbe se ponovo nagoveštavaju zbog odluke o odlaganju početka grejne sezone.

"Više je to medijski, neko je to iz ličnog interesa, ja sam to naglasio, mogu da mi zamere i ta grupa advokata koji jure masovke i te potrošačke organizacije koje je na tako nešto pozvala", naglašava Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača.

U svetu se 90 odsto kolektivnih tužbi završi poravnjanjem.

недеља, 22. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње