Može li nam Pravna klinika za ekološko pravo zaštititi životnu sredinu

Sud u Francuskoj kaznio je državu koja mora da plati 20 miliona evra zbog toga što nije učinila dovoljno da poboljša kvalitet vazduha u nekim delovima zemlje. Osam gradova u Srbiji ima lošiji vazduh od najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji. Industrija ispušta otpadne vode u reke, ali gotovo niko ne odgovara zbog toga.

"Kada govorimo o bezbednosti, to uključuje i zdravlje građana, a vidimo da životna sredina sve više utiče na zdravlje i dobrobit ljudi. Srbija ima prilično dobre zakone o kontroli životne sredine, ali kada je reč o primeni zakona, potrebna je edukacija o ekološkom pravu", napominje Jan Bratu, šef Misije OEBS-a u Srbiji.

Pravo na zdravu životnu sredinu trebalo bi da je garantovano Ustavom Srbije. Član 76 Ustava kaže da "svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju i da je svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran za zaštitu životne sredine".

"Nikada kazna ne može biti adekvatna šteti koja nastaje u životnoj sredini. Zbog toga je prevencija važna. Zbog toga je važno da naši pravnici, studenti koji pohađaju Pravnu kliniku za ekološko pravo, dobro poznaju ekološko zakonodavstvo i dobro znaju kako izgleda praksa postupaka u vezi sa izdavanjem dozvola operaterima, jer je to ključni deo zaštite životne sredine", navodi dr Mirjana Drenovak-Ivanović, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu.

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna od nekoliko stotina evra, a kod krivičnih dela samo je u pet slučajeva izrečena kazna zatvora.

"Ima presuda, ali još to nije na nivou na kom treba da bude. Svakako bitna je tu i odgovornost za štetu životne sredine. Skoro smo imali presudu koja se baš tiče 'Ziđina', gde je kazna bila milion dinara", kaže Danilo Radičević iz Regionalnog centra za ekološko pravo.

Za razliku od ostalih informacija po kojima na zahtev poverenika za informacije od javnog značaja, organi vlasti moraju da postupe u roku od 15 dana, za podatke o ugrožavanju životne sredine propisan je rok od 48 sati.

"Ukoliko se radi o neposrednom ugrožavanju životne sredine, kao što je isto propisano i za zdravlje, u tom slučaju, ukoliko organ ne odgovori u roku od 48 časova, ne mora da dâ informaciju, ali mora da objasni zašto je ne dâ. U tom slučaju, može žalba nama odmah treći dan i mi promptno rešavamo žalbu. Bilo je slučajeva i 'Rio Tinto' i raznih MHE i sličnih", navodi Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pravnu kliniku za ekološko pravo u ovoj školskoj godini pohađa 40 studenata.

"Postavljaju pitanja o aktuelnim temama, neki od njih žive u mestima u kojima se neki od tih slučajeva dešavaju ili su se desili i traže aktivno odgovore kako oni mogu i šta mogu da urade. Ovo je prvi korak kako mladi ljudi u stvari kreću da se interesuju za ovu oblast i vide šta zapravo mogu da urade", naglašava Sara Cojić, sekretar Pravne klinike za ekološko pravo.

Naš krivični zakonik propisuje 18 krivičnih dela u oblasti zaštite životne sredine. Zakon o odgovornosti za štetu prema životnoj sredini čeka na usvajanje još od 2015. godine.