Sećanje na oslobođenje Beograda – nigde u Evropi domaći pokret otpora nije učestvovao s toliko žrtava

Posle dugih 1.287 dana, Beograd je oslobođen od nacističke okupacije. Operacija je trajala od 21. septembra do 22. oktobra 1944. godine i bila je ključna za oslobođenje. U borbama je poginulo 3.000 vojnika NOVJ i 960 vojnika Crvene armije, dok je oko 4.000 boraca NOVJ ranjeno. Procenjuje se da je poginulo oko 15.000 nemačkih vojnika, a zarobljeno oko 9.000.

Predrag Marković ističe da je Beogradska operacija jedna od najkrvavijih borbi Drugog svetskog rata na ovom tlu. 

Naglašava da je u oslobođenju Beograda vojnički i tehnički ogroman udeo Crvene armije, ali da nigde u Evropi domaći pokret otpora nije učestvovao toliko i sa tolikim žrtvama – ulične borbe i 3.000 mrtvih.

"Tu smo opet pokazali da smo jedan od najslobodoljubivijih naroda u svetu, jer smo i u Prvom svetskom ratu sami oslobodili svoju zemlju, a u Drugom smo svoj glavni grad i najveći deo zemlje oslobodili uz pomoć Crvene armije. Posle toga sovjeti, Crvena armija, otišli su ka Budimpešti i dve trećine Jugoslavije je oslobodila naša NOVJ. To je jedinstveni slučaj. Nigde drugde se to nije desilo", ukazao je istoričar.  

U Francuskoj se, kaže Marković, prošetala ta divizija Leklera s Reneom i ostalima iz kafića po Parizu, dok je celokupni napor oslobođenja Pariza podnela američka vojska. Gradove Istočne Evrope, dodaje, uglavnom je oslobađala Crvena armija uz malo učešće domaćih snaga.

Treba da pamtimo oslobođenje 

Poručuje da ono što treba da pamtimo 20. oktobra je oslobođenje, jer je oslobođenje za Beograd dirljivo.

"Vidite ljude koji izgledaju kao obični građani, ne i kao tipični komunistički simpatizeri, kako pretrčavaju, nose ranjenike, vode borce. Znači oslobođenje Beograda je delo celo našeg naroda, svi ljudi su se udružili u toj borbi da oslobode svoj glavni grad i velikim delom su ga oslobodili uz velike, velike žrtve", naglašava istoričar.

Podsećajući i na 21. oktobar, kragujevačke žrtve zločina u Šumaricama, Marković posebno naglašava da nigde nije ubijano 100 ljudi za jednog neprijateljskog vojnika, a 50 za ranjenog.

"Takva mera nigde nije primenjena u Evropi, što pokazuje koliko su Nemci bili zabrinuti tim ogromnim ustankom koji izbio u Srbiji 1941. godine", precizira on.

U Kragujevcu je naglašava deset posto stanovnika ubijeno u tom strašnom događaju, a u Kraljevu verovatno procentualno i više.

Revolucionarni teror 

Druga strana oslobođenja je, ukazuje Marković, revolucionarni teror koji je tada nastao.

"Krenuo je obračun s klasnim neprijateljem, gde su stradali mnogi ljudi koji su se radovali oslobođenju. Znači tragedija tih revolucija je što najčešće stradaju nevini", navodi on.

Za razliku od nekih drugih gradova u Evropi, Beograđani su, kaže dočekali oslobodioce, dok se veći deo Zagreba iselio, jer nisu, kako je rekao, smeli da čekaju partizane.

"U Beogradu je ta euforija vidljiva, ljudi stvarno dočekuju svoju vojsku. Nažalost posle toga je došlo do tog revolucionarnog terora. Ne treba zbog revolucionarnog terora omalovažavati oslobođenje. Najvažnija stvar koje treba da se sećamo je oslobođenje, a ovo posle je druga faza", smatra Marković. 

Učenje patriotizma

Povodom dva velika događaja 20. oktobra Dana oslobođenja Beograda u Drugom Svetskom ratu  i  1. novembra oslobođenja srpske prestonice u Prvom svetskom ratu u svim školama će danas nastava početi čitanjem proglasa.

Marković ističe da je to veoma dobro, da škole između ostalog služe i za vaspitanje građana, za vaspitanje patriotizma, ali da bi bilo dobro kad bi znali ko piše te proglase.

"Možda je za buduće bolje da se ti proglasi objave u novinama, kao što se objavljuje patrijarhova poslanica. To je zapravo toliko važna promena, učenje patriotizma, da bi te proglase trebalo da pišu vrlo pozvani ljudi, nadam se da ih ne pišu službenici u Ministarstvu", smatra Marković.