Od početka godine 52 osobe žrtve trgovine ljudima – kako prepoznati rizične situacije

Trgovina ljudima je jedan od najunosnijih ilegalnih poslova. U Srbiji su od početka godine 52 osobe završile u lancu trgovine ljudima. I dalje su najugroženije žene i deca, podaci su Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. Češća je seksualna eksploatacija od radne, a ne zaobilazi ni migrante i izbeglice.

Lak plen može biti svako, na to upozoravaju oni koji znaju da prepoznaju rizične situacije i zaštite potencijalne žrtve. Kažu da krijumčari ne biraju sredstva da dođu do cilja.

"Obično kada poziv za intervju i ponuda za posao izgledaju isuviše dobro da bi bili istiniti, ili su s vama uspostavili kontakt preko društvenih mreža, ako deluje savršeno – najverovatnije nije reč o iskrenoj ponudi", upozorava Sofija Lopes, volonterka iz Portugalije.

Iva Vrebac, volonterka iz Hrvatske, ističe da se iza toga često krije zamka trgovanja ljudima.

"Pa tako možemo prepoznati da osobe rade brojne radne sate u danu, ne dobijaju platu, oduzeti su im dokumenti često su zatvoreni u nekakvoj sobi, osobe koje ih drže u ropskom položaju prete njima i njihovoj obitelji", navodi Iva Vrebac.

Trgovina ljudima je jedan od najunosnijih ilegalnih poslova – preko prinudnog rada i prosjačenja ili seksualnom eksploatacijom lako se dođe do zarade.

"Zabrinjavajuće je to što su deca u broju identifikovanih žrtava trgovine ljudima svake godine zastupljena od 45 do 50 posto. Uglavnom su devojčice zastupljene kada je u pitanju dečja populacija. One se bave prosjačenjem i žrtve su prinudnih brakova i kroz to ide i seksualna eksploatacija", objašnjava Aleksandra Ljubojević, direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.

Žrtve i migranti i izbeglice

Seksualna eksploatacija ne zaobilazi ni migrante i izbeglice. U ugroženu kategoriju svrstava ih to što često putuju sami, bez dokumenata, ostaju bez novca i zaštite. Jeste radna eksploatacija ređa, ali je vrlo često masovnija.

Iz nevladine organizacije Astra u izveštaju skreću pažnju da slučaj vijetnamskih radnika otkriven pre godinu dana u zrenjaninskoj fabrici još nema epilog.

Kako su ti radnici dobili radne vize, ako nije poštovana pocedura zapošljavanja stranih radnika? Da li je neko u Nacionalnoj službi za zapošljavanje video nacrt ugovora koji je poslodavac po zakonu obavezan da prosledi nacionalnoj službi pre izdavanja radne dozvole? Ako je video, kako je mogao da prećuti užasno intenzivno kršenje zakona o radu? – pitanja su koja postavlja Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za javno pravo.

Jasmina Krunić, koordinatorka za javne politike Astre, navodi da se većina radnika vratila u Vijetnam.

"Ali čemu služi ovaj izveštaj, služi tome da pokušamo da podstaknemo našu državu da reaguje da se ovakvi slučajevi ne bi ponavljali. Očigledno je da je trend toga da naši radnici, naši stručni radnici odlaze na zapad, figurativno, a da mi postajemo teren gde će dolaziti radna snaga s Bliskog i Dalekog istoka. Ovakve situacije moraju biti sprečene", zaključuje Krunićeva.

Ukazuje i na to da je slučaj radnika u Zrenjaninu dva puta spomenut u poslednjem izveštaju Evropske komisije, kao i u izveštaju Stejt departmenta o trgovini ljudima.