Još uvek otkrivamo Pupinov sistem vrednosti

Jedan od osnivača Nase, prvi predsednik Njujorške akademije nauka, član više evropskih i svetskih akademija nauka, počasni doktor osamnaest univerziteta, profesor čiji su studenti postajali nobelovci, dobrotvor, publicista ili jednostavno – Mihajlo Pupin.

„Otac nastave elektrotehnike u svetu, možda najznačajnije tehničke oblasti u 20. veku. Začetnik je, na neki način, biomedicinskog inženjerstva, odnosno primene tehnologije u medicini. Zahvaljujući njemu je i rendgen postao nešto što je upotrebljivo“, naveo je prof. Branko Kovačević, predsednik Osnivačkog odbora Oktobarskih susreta.

U pripremi je i knjiga o Pupinovim patentima, na srpskom i engleskom jeziku. A ima ih 144.

„Zadnji smo pronašli u Francuskoj koji nas je oduševio, jer je to patent iz 1894. koji je prijavljen u Francuskoj. Pošto sam ja mašinac, vezano za pumpu koja tangira mašinstvo, tako da je meni to posebno drago. I uspećemo i engleske patente, šest osnovnih njegovih patenata, da prevedemo na srpski“, istakao je Milan Božić predsednik Fondacije „Mladen Selak“.

Narodni dom Mihajla Pupina predstavlja zadužbinu koju je veliki naučnik ostavio Idvoru i Idvorcima i gde se svakog oktobra dodeljuju priznanja istraživačima, piscima, profesorima i mladim talentima.

„Nagradu smo ove godine dolelili i priznanje i Novaku Đokoviću, ne samo zato zbog njegovih izvanrednih sportskih rezultata, koliko zbog njegovih ljudskih osobina koje krase visok moral i patriotizam“, istakao je Božić.

Ministarstvo kulture i informisanja obezbedilo je sedam miliona i osamsto hiljada dinara za drugu fazu rekonstrukcije osnovne škole – muzeja – za obnovu fasade, limarije i dotrajale stolarije, kaže direktor Doma kulture „Mihajlo Pupin“, Svetislav Zakić. A u Beogradu se i dalje čeka na Pupinov spomenik. Formiran je odbor za podizanje spomenika.

„Sad je ostalo da se sastanemo ponovo, da definišemo mesto, da raspišemo konkurs. Ja sam i dalje, i većina članova je, za domaći konkurs, jer mi imamo sjajne vajare, konačno, imamo i rešenje, kažem, koje treba samo da se verifikuje i onda da se krene u izgradnju“, napominje profesor Kovačević.

Posle dvogodišnje pauze, turisti se vraćaju u Idvor. Ove godine šest i po hiljada posetilaca obišlo je naučnikovo rodno mesto.