Dve žene ubijene za dva dana u porodičnom nasilju – kako primetiti i prijaviti nasilje

Od početka godine čak 23 žene ubijene su u porodičnom nasilju, od toga njih šest je prijavljivalo nasilnike policiji. Zašto žrtva ili njena okolina ne traže svaki put pomoć, razloga je više.

Nije dovoljno da se nasilje prijavi, u ženskim organizacijama upozoravaju da pre toga mora da se razmišlja i kako da žrtva bude bezbedna i posle prijave.

"Sama prijava povećava rizik u kojem se ona nalazi, onda to mora dobro da se isplanira, ne sme da se radi ishitreno. Postoji problem i kada ste bliski sa žrtvom, a vidite da se vraća nasilniku, ljudi dižu ruke, ljute se na žrtvu. Treba razumeti da ko živi u nasilju, to je specifična pozicija, nemamo svi iste kapacitete da izađemo iz toga, pitanje je čime preti nasilnik", kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.

U Autonomnom ženskom centru kao problem navode i to što policija ne registruje svaku prijavu. Zato žrtve savetuju da se obrate i Sektoru unutrašnje kontrole.

"Policija uvek traži ime i prezime, insistira, neće patrola doći ako komšija koji prijavljuje ne dâ svoje ime i prezime. Onda patrole dođu i kažu vaše komšije su prijavile nasilje. Ne znam zašto to rade, jer je to potpuno pogrešno, jer se ugrožavaju oni koji žele da pomognu", dodaje Macanovićeva.

Nasilje mogu da primete i zdravstvene ustanove, centri za socijalni rad, škole. Psiholozi podsećaju i da su deca koja se ponašaju nasilno često ili svedoci ili žrtve nasilja.

"Sve promene u ponašanju dece, pad uspeha, izolovanje od vršnjaka, reakcije straha koje nisu primerene situaciji, nastavnici fizičkog negde mogu da primete masnice... Bitno je pratiti, svakako promena ponašanja deteta je signal da se nešto dešava", ističe Marina Nadejin Simić, predsednica Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije.

Istraživanje "Nasilje prema ženama i devojčicama u javnom prostoru" pokazuje da u više od polovine slučajeva žene nisu bile same kada su napadnute, a gotovo u 70 odsto slučajeva izostala je reakcija prisutnih.