Odgovori na dileme roditelja – kada dete može samo da ide u školu, na šta obratiti pažnju

Deca su jedna od najranjivijih kategorija učesnika u saobraćaju. Najugroženiji su kao pešaci u prvom, drugom i trećem razredu osnovne škole, ali i kao vozači bicikla – u petom razredu.

Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović objašnjava da pre jedanaeste ili dvanaeste godine deca nisu potpuno spremna da se osamostale u saobraćaju.

"U nižim razredima osnovnih škola deca imaju sposobnost da ponove neke vrste ponašanja. Naučićemo ih lako da pređu bezbedno ulicu na određenom mestu. Ako izađemo ispred zgrade, na našem pešačkom prelazu ćemo naučiti dete da bezbedno pređe ulicu. Da oslušne, pogleda levo-desno, uveri se da je bezbedno i krene polako. Ali problem sa decom mlađeg uzrasta jeste prepoznavanje situacija, to ne mora da znači da će istu tu situaciju prelaska ulice na drugom mestu, koje je možda nepoznato, ponoviti na bezbedan način", kaže Stamatović.

Za samostalno učestvovanje u saobraćaju važne su, dodaje, i psihofizičke sposobnosti, moć opažanja, procena brzine kretanja vozila, procena udaljenosti, periferni vid.

"To su sve neka ograničinja koja decu u mlađem uzrastu sprečavaju da budu samostalna", kaže Stamatović.

Napominje da roditelji i u saobraćaju moraju biti uzor deci.

"Ako govorimo deci da prelaze preko pešačkog prelaza, da i mi to činimo. Ako govorimo deci da je neophodno da se vežu u automobilu, onda da se i mi, kada uđemo u automobil, prvo vežemo", kaže Stamatović.

Nadležne podseća da zona škole mora biti adekvatno obeležena, a vozače da budu posebno oprezni jer je od 1. septembra u saobraćaju mnogo više dece pešaka.

Podseća da je brzina kretanja u zoni škole u naseljenom mestu 30 kilometara na sat.