Međunarodni dan nestalih obeležen u Gračanici

Plan premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da rasvetljavanje sudbine nestalih osoba svrsta u politički okvir rešavanja budućeg statusa KiM, te zabrana ulaska predsedniku Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljku Odaloviću da uđe na Kosmet, neki su od pokazatelja da je jedno humanitarno pitanje pretvoreno u političko.

"Pitanje nestalih treba da se izvuče iz krugova gde su politička pitanja. Neka rešavaju politička pitanja, ali nama je prvenstveno stalo do rasvetljavanja sudbine nestalih. To je isto i za Albance i Srbe", poručuje koordinator za rasvetljavanje sudbine nestalih u Orahovcu Negovan Mavrić. 

Od zabrane Odaloviću da ulazi na KiM, nema ni sastanaka zajedničke radne grupe Beograda i Prištine. Oštećene su i srpske i albanske porodice, jer nemaju kome da postavljaju pitanja.

Iz Udruženja porodica nestalih u Gračanici Silvana Marinković ističe da su oni i dalje bez odgovora o nestalima, dok su počinioci zločina na slobodi.

"Najviše od svega boli, što nas niko ne čuje. Obraćajući se nadležnim institucijama za rešavanje pitanja nestalih, dobijali smo obećanja i lažnu nadu. Godine prolaze, a mi sa našim bolom, tugom i neizvešnošću i dalje čekamo", navodi Marinkovićeva.

Skupom porodica čiji su članovi nestali, iz Gračanice je poslata poruka da nema zaborava i odustajanja.

"Mislim da odgovor leži u arhivama OVK. S obzirom na to da sam napomenula da postoji 'zavet ćutanja', nemoguće je da ne postoje arhive. Dok se arhive ne budu otvorile, mislim da ćemo biti u mraku oko istine", kaže Jasmina Živković iz Štrpca.

Rasvetljavanje sudbine nestalih zahteva rad na više polja. Traganjem za mestima masovnih i manjih grobnica, proverom terena i identifikacijom ostataka oko 300 tela u prištinskoj mrtvačnici. Za sve to politička elita na vlasti, treba da kaže da.