Kako izbeći gužve do mora i zašto su se zapalili automobili na auto-putu Bar-Boljare

Nije prijatno kada su, kao sada, visoke temperature i velike gužve biti u koloni na graničnom prelazu. Da li je onda dobro rešenje sići s glavno koridora i onda tražiti neke manje prelaze ako postoje?

Milan Božović kaže za RTS, da je to možda i dobro rešenje, ali smatra da je bolje da se vozači raspitaju kada nailazi talas gužvi na graničnom prelazu, pa da onda naprave negde pauzu i da pokušaju da pređu granični prelaz kada gužve prođu i kada se ne čeka dugo.

"Kada idete sada na more, videćete ako krenete pola sata ranije da nema automobila. Ako krenete pola sata kasnije upadate u neku gužvu koja vas prati skroz do kraja putovanja. Tipično za takvo nešto je gužva na prilazu Beogradu ujutru, pa u pet minuta imate kolonu od Laste do Gazele, a pet minuta ranije gotovo da nema nikakve gužve", napominje Božović. 

Zato savetuje da je bolje da vozači izbegnu vreme zagušenja i da putuju u normalnom režimu saobraćaja nego da traže alternativne puteve.

Da li je bolje putovati noću

Ističe da nije bolje putovati noću već danju. Razlog za to je, što naš organizam nije navikao na noćni život.

"Da smo mi projektovani za noćno funkcionisanje, mi bismo svi funkcionisali noću, ne bismo spavali. Dakle, bolje je danju, zbog našeg opažanja i refleksa, a i zbog pospanosti i svega", preporučuje Božović.

Treba li napuniti rezervoar tamo gde je jeftinije

Na putovanjima od 1.000, 2.000 ili čak 3.000 kilometara neće se bitno uštedeti. Zbog toga, ocenjuje Božović, bolje je da vozači drže svoj ritam vožnje, krenu s punim rezervoarom pa onda da ga dopunjuju blagovremeno.

"Ne zna se da li će da upadnu u neku gužvu pa da onda stoje u koloni, pa će im trebati i klima i auto da rade, da li će negde biti saobraćajna nesreća, pa će put biti zatvoren. To planiranje, čekam da mi se rezervoar isprazni do Makedonije pa ću tu da ga napunim do vrha, pa ću kroz Grčku da vozim dok se ne isprazni, može da košta i da napravi ozbiljan problem", upozorava Božović.

Takođe, dodaje da nije ni rešenje da se na granici gura auto kako bi se uštedelo na gorivu.

Bilo bi dobro da vozači s vremena na vreme upale auto, rashlade na neku pristojnu temperaturu.

Zašto su se zapalili automobili na auto-putu Bar-Boljare

Na delu auto-puta Bar-Boljare "Princeza Ksenija", dugom oko 40 kilometara, od otvaranja se zapalilo već nekoliko automobila zbog, kako je objašnjeno, opterećenja na uzbrdici.

Božović naglašava da je to izuzetno zahtevna deonica u smislu nagiba i opterećenja vozila. Sva starija vozila, koja na bilo koji način imaju dotrajalu instalaciju, sisteme za dovod goriva, stare hladnjake, masne motore, su ugrožena da pod takvim punim opterećenjem da se zapale.

Savet je da se vozila pregledaju i otklone nedostaci ili da se druge strane voze manjom brzinom.

Sektorsko merenje prosečne brzine na auto-putu

Božović ističe da vozači ne mogu da prevare kamere. Do sada se od naplatne rampe do rampe, merilo vreme pa se to upoređivalo s rastojanjem i tražila prosečna brzina, a sada se to radi, kako je rekao, sektorski.

"Sektorsko merenje funkcioniše tako što se u pojedinim sektorima auto-puta meri prosečna brzina i meri se na ukupnoj deonici. Sektorsko merenje vam onemogućava da vozite 200, pa da stojite, pijete kafu, pa da nastavite dalje", navodi Božović.

Naglašava i da kamere detektuju da li se koristi ili ne pojas, ali i mobilni telefon. Takođe, ističe i da postoje kamere koje detektuju prosečnu brzinu i neke prekršaje, kao i gde je vozilo prešlo preko pune linije.