Marinović: Oprez prilikom ostavljanja ličnih podataka, često se đavo krije u detaljima

Milan Marinović kaže za RTS da se s vremena na vreme dešava da do poverenika dođu pritužbe građana koji su na taj način prevareni ili su posumnjali da mogu biti prevareni.

"Najčešće su dobijali od onih koji su koristili logo i naziv nekog od poznatih trgovinskih brendova, bilo domaćih, bilo iz inostranstva, gde su takođe na ovaj način dakle nuđene neke pogodnosti ako daju neke svoje lične podatke. Retko se prevaranti odlučaju da kopiraju logo ili iskoriste, falsifikuju logo nekog državnog organa, ali kao što vidite dešava se", kaže Marinović.

Razni su načini na koje pokušavaju da nas prevare, bilo da nam uzmu novac ili podatke na društvenim mrežama. Koje su Vaše preporuke, šta treba da nam probudi sumnju da nešto nije u redu i da je moguća prevara u pitanju?

Ukoliko građani dobiju tako neku primamljivu ponudu koju nisu očekivali i koja nije izreklamirana već od strane originalnog, da tako kažem, ili državnog organa ili neke privatne kompanije, treba da provere recimo naziv tog internet sajta, jer često se đavo krije u detaljima, nekad ima neka tačka, neki zarez, neko slovo viška koje razlikuje original od falsifikata.

Ako nas, ipak, nasamare i ostavimo lične podatke, kome da se obratimo za pomoć? Kakva je dalja procedura, ko može da nas zaštiti? Narodna banka Srbije pozvala je građane koji su ostavili svoje lične podatke sa kartice na Fejsbuk stranici da se obrate banci koja je izdala tu karticu?

Ukoliko dođe do narušavanja i davanja podataka i utvrdi se da je reč o krivičnom delu, a to jeste krivično delo, građani treba da se obrate pre svega MUP-u, ali mogu da se obrate i dopisom i Višem javnom tužilaštvu, Odeljenje za visokotehnološki kriminal, a mogu da se obrate i povereniku, pa će poverenik da izvrši provere i da prosledi tim nadležnim organima njihov dopis, jer može da se desi i da poverenik ima tu nadležnost ako se može utvrditi sa čijeg sajta, sa čijeg internet domena je poslat, da li je taj domen sa teritorije Srbije, pa eventualno ima nadležnosti poverenika.

U toku je kampanja "Neka ostane lično" koju sprovodi poverenik uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, kako bi se građani bolje informisali o svojim pravima u oblasti zaštite podataka o ličnosti i šta vidite da je veći problem – nedovoljno znanje građana o toj oblasti ili rad države na zaštiti podataka?

Oba problema ili čak još više od ta dva problema postoji zbog čega smo krenuli u akciju. Činjenica da je svest građana o zaštiti njihovih ličnih podataka na veoma niskom nivou, svest građana i drugih država članica EU ili država Evrope je na sličnom nivou i to pokazuju razna istraživanja, ali isto tako svi rukovaoci podacima, dakle ne samo država i organi vlasti, nego i kompanije, pravna lica, preduzetnici koji rukuju našim podacima, obrađuju ih, nemaju dovoljno svesti o potrebi čuvanja tih podataka, potrebe zakonitosti prilikom obrade podataka.