Dunav kod Prahova krije potopljenu nemačku flotu – počinje vađenje brodova, opasnost od mina

U Prahovu, gde je Dunav najuži i najbrži, Nemci su posle Drugog svetskog rata potopili celu svoju Crnomorsku flotilu koju nisu mogli da provuku kroz Đerdapsku klisuru. Operacija je poznata kao "Dunavski vilenjak", i ukupno je potopljeno 218 brodova.

Veljko Kovačević je u Jutarnjem programu rekao da je jedan deo potopljenih brodova vadila JNA posle Drugog svetskog rata i da su izvukli skoro 40 brodova. Tada je Dunav postao prohodan za plovidbu, u najmanjem mogućem profilu, ali prohodan.

Dodaje da je rumunska strana 80-ih godina pokušala da nastavi sa tom operacijom.

"Nažalost, nisu bili ispunjeni svi tehničko-tehnološki uslovi i došlo je do pogibije nekoliko ljudi. Danas su ispunjeni ti uslovi, nivo tehničkog razvoja je napredovao i omogućio da uradimo sve ono što je neophodno da bismo mogli da krenemo u vađenje", kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, vadiće se 22 broda koji se nalaze u profilu plovnog puta i onda ćemo imati pun profil plovidbe i potpuno bezbednu plovidbu.

Nedavno je u Novom Sadu izvučen stari potopljeni brod koji je ležao na mestu gde će se naći jedan od glavnih nosećih stubova budućeg novog mosta.

Pomoćnik ministra za rečni saobraćaj naglašava da je reč o izuzetno teškom i zahtevnom poslu. Plan je da se postigne ono što je definisano strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije, a to je da na Dunavu nema nijednog kritičnog sektora za plovidbu.

"Značajan deo tog cilja smo već ispunili pre par meseci kada smo završili projekat hidrotehničkih i bagerskih radova na Dunavu od Beograda do Bačke Palanke i onda smo postali prva zemlja na Dunavskom slivu koja isključivo na svom delu Dunava nema više kritičnih sektora za plovidbu", poručuje Kovačević.

Ostao je, objašnjava pomoćnik ministra, zajednički deo Dunava sa Republikom Hrvatskom gde ima 17 kritičnih sektora i gde će se njih 11 u naredne dve-tri godine zajedno urediti bagerovanjem.

"Manjinu ne možemo da uredimo zbog nerešenog pitanja granica na Dunavu sa Hrvatskom. Ono što raduje je da su to manje problematični sektori, tako da oni svakako mogu da čekaju rešavanje tog prioritetnog pitanja pre nego što uđemo u dalje poduhvate. Što se tiče dela Dunava koji delimo sa Rumunijom, tu imamo jedan kritični sektor. To je potopljena flota gde ćemo kroz projekat vađenja potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata faktički rešiti kompletan deo kritičnog sektora i na delu Dunava", kaže Kovačević.

Brod izvučen u Novom Sadu potopljen 1917. godine

Pretpostavlja se da je brod koji je izučen iz Dunava potopljen između 1914. i 1918. godine, ali kao zvaničan podatak uzeta je 1917. godina.

Timovi su taj posao počeli da rade proletos, a pošto je šlep truo i pun taloga, najpre su morali da ga "usisaju" od nanosa, a zatim iseku pod vodom, a zatim da te delove izvade.

"Ono što smo utvrdili kroz arhivsku građu jeste da je taj brod potopljen 1917. godine. Potopljen je avionskom minom, i našli smo otvor na trupu broda. Nažalost, nismo uspeli da nađemo arhivsku građu koja govori kada je brod proizveden, znamo da je imao zastavu Autrougarske i da nije bio vojni brod. Moguće da se koristio tokom ratnih operacija u Prvom svetskom ratu, ali u svojoj osnovi nije bio vojni brod", ističe pomoćnik ministra.

Prema njegovim rečima, kada je brod toliko star nema standardnih operacija. Stanje trupa je toliko teško da se radi ono što realno stanje na terenu traži.

Izvođači su pokušali sa standardnom operacijom, užetom da dižu brod, i došlo je do pucanja trupa broda na tri dela. Nakon toga je izvođač vadio deo po deo.

Brod je bio tačno na mestu gde će se graditi noseći stub budućeg mosta u Novom Sadu. Taj most je u sastavu obilaznice u Novom Sadu i bila je procena sa izvođačem da ako se tu izgradi most, više nikada neće biti mogućnosti da se brod izvadi.

"Prosto da imate jednu veliku fizičku smetnju u okviru mostovskog okvira moglo bi da napravi velike probleme u morfologiji reke i zbog toga je odlučeno da se izvadi", objašnjava Kovačević.

Ideja da se Dunav očisti stara 75 godina

Prema njegovim rečima, počelo je podvodno snimanje i ceo projekat ima dve faze.

"Prva faza je završena, i sada smo na korak od druge faze. To je ono što nam je nedostajalo svih ovih decenija da možemo da kažemo da smo na bezbednom nivou realizacije projekta, a to je snimanje prisustva neeksplodiranih ubojitih sredstava na tim brodovima. Tu fazu je finansirala Evropska investiciona banka. Rezultati snimanja su zabrinjavajući, ali dobro da ih imamo i da nam obezbede bezbedno vađenje u drugoj fazi", objašnjava Veljko Kovačević

Dodaje da je u toku tender za drugu fazu i očekuje da će u septembru biti završen, tako da bi već u oktobru mogli da krenu radovi na Dunavu.

Procena je da kada se preduzemu sve neophodne sigurnosne mere, izvlačenje brodova će trajati ne manje od četiri godine, ali je u tenderu stavljeno pet godina.

Potopljeni brodovi se nalaze na dubini od tri do 20 metara. Rizik vađenja ovih brodova je veliki, jer su u pitanju neeksplodirana ubojita sredstva i potreban je veliki broj eksperata različite stručnosti da se taj posao obavi.

"Mi ćemo u jednom danu imati preko 50 ljudi na gradilištu koji će se baviti potpuno različitim aspektima – od podvodnih deminera, centra za razminiranje do ljudi koji se bave vađenjem potopljenih brodova, zaštitom životne sredine, arhivarima iz Zavoda za zaštitu spomenika", poručuje Kovačević.

Dodaje da su najopasnije protivpodmorničke mine, koje imaju preko 100 kilograma eksploziva u sebi i da je upitno stanje upaljača na tim minama.

Pomoćnik ministra za rečni saobraćaj ističe da su u Dinav padale i kasetne bombe, ali su izvađene 2010. godine kroz projekat koji je finansirala EU.