Može li srpski zemljoradnik da se digitalizuje

Kada se susretnu tradicionalan način proizvodnje i savremene tehnologije izdvaja se jedno pitanje - da li je srpska poljoprivreda spremna za digitalizaciju?

"Procene su da negde 2-3 odsto poljoprivrednih proizvođača u Srbiji koristi neki vid digitalnih paketa ili digitalne opreme. Kompleksom senzora, aktuatora i softverskih paketa, odnosno aplikacija kojima se može upravljati, pokriven je još niži procenat, recimo par desetina hiljada hektara", navodi prof. dr Zoran Mileusnić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Primere dobre prakse treba prepisivati iz razvijenih evropskih zemalja. Holandija je još devedesetih godina pokrenula program digitalizacije poljoprivrede pod parolom "dva puta više hrane sa duplo manje sredstava".

Dve decenije kasnije, Holandija je po izvozu poljoprivrednih dobara ubedljivo vodeća u Evropi i druga u svetu.

"Edukacija je možda jedan od najvećih problema šire primene digitalnih tehnologija jer praktično ljudi se, uslovno rečeno, plaše noviteta i vrlo skromno ulaze jer nemaju dovoljno znanja. U tom kontekstu mi smo na Poljoprivrednom fakultetu napravili studijski program biotehnički-informacioni inženjering", navodi prof. Mileusnić.

Analiza snimaka iz vazduha

Jedna od najuspešnijih domaćih startap kompanija u oblasti poljoprivrede razvija softversku platformu koja koristi veštačku inteligenciju da automatizuje procese analize.

"Mi analiziramo snimke iz vazduha. Najviše koristimo snimke iz dronova, zbog bolje rezolucije koju dron može da napravi, ali možemo da analiziramo i snimke sa satelita", ističe Luka Živković iz kompanije Agremo.

Poljoprivrednici zahvaljujući snimcima iz vazduha mogu tačno da znaju koliko je biljaka niklo i u kom su stanju, da li im nedostaje voda ili đubrivo, kao i potencijalni prinos.

"Kada je reč o pšenici, ljude najviše zanima kada prođe zima koliko je biljaka preživelo, gde se nalaze zone sa korovima, detekcija stresa, bujnost biljaka", navodi Živković.

Podizanje svesti o značaju digitalizacije u poljoprivedi i subvencije države u ovoj oblasti najznačajniji su koraci ka boljem iskorišćenju naših prirodnih resursa.