Mitrović: Iste žene iz godine u godinu dolaze na prekid trudnoće, abortus nije kontracepcija

Poslednji podaci pokazuju da je najveći broj medicinskih pobačaja obavljen u Nišavskom okrugu – 1.181, Jablaničkom – 522, Zlatiborskom okrugu –391, dok je najmanje prekida trudnoće bilo u Topličkom okrugu.

Na prekid trudnoće najčešće se odlučuju žene koje su već rađale, majke dvoje dece.

U 2020. godini prijavljena su 11.584 prekida trudnoće. Najzastupljeniji su medicinski indukovani prekidi trudnoće, kojih je bilo 8.005, odnosno 69,1 odsto (u populaciji od 25 do 34 godine).

Žene mlađe od 20 godina koje su imale medicinski prekid trudnoće čine 3,2 odsto od ukupnog broja legalno indukovanih prekida trudnoće.

"Svaki namerni prekid trudnoće koji se mogao izbeći poražavajući je rezultat"

Doktorka Ana Mitrović kaže da "nažalost u zemlji koja se bori protiv bele kuge, koja radi na tome da pomogne u lečenju neplodnosti, koja ulaže velike napore da stimuliše mlade da rađaju – svaki namerni prekid trudnoće koji se mogao izbeći zapravo je poražavajući rezultat".

"Činjenica je da ukupnog broja abortusa i prekida trudnoće iz godine u godinu sve manje, ali ne zbog toga što koristimo kontracepciju i savremene metode kojima se zaista može na siguran način prevenirati neželjena trudnoća, nego zbog toga što starimo kao nacija i što je broj žena u reproduktivnom periodu, onih koje mogu da ostvare trudnoću, sve manje", dodaje Mitrovićeva.

Ističe da su ovo zvanični podaci, ali da se abortusi obavljaju u različitim privatnim klinikama u Srbiji koje imaju obaveze da ih prijavljuju, ali je pitanje koliko to čine, kao i da se pretpostavlja da je taj broj veći.

Klinika "Narodni front" je na prvom mestu po broju abortusa u Srbiji, otprilike jedna petina namernih prekida na zahtev pacijentkinja se tu obavi.

"Sa druge strane, to je dobro da se žene ako već žele da prekinu trudnoću javljaju na mesto koje je najkompetentnije i koje će im rizik intervencije svesti na minimum", poručuje Mitrovićeva.

Broj abortusa zbog medicinskih indikacija iz godine u godinu raste

Naglasila je razliku između namernog prekida trudnoće, to je na zahtev žene do desete nedelje trudnoće, i prekid trudnoće koji se takođe zove abortusom i koji se radi iz medicinskih indikacija.

"Protekle, 2021. godine uradili smo 956 namernih prekida trudnoća do desete nedelje od čega je bilo 136 medikamentoznih prekida. Nažalost, tih lekova više nema zvanično u Srbiji, pa smo prestali da ga radimo pre šest meseci. Nadamo se da ćemo uskoro imati ponovo, agencija ALIMS nam pomaže da prevaziđemo ovu situaciju", navodi Mitrovićeva.

Naglašava da je broj abortusa zbog medicinskih indikacija veći i da, nažalost, taj broj iz godine u godinu raste.

"Raste iz razloga što imamo više vantelesnog oplođenja, što su nam žene starije i što taj faktor životne dobi žene itekako utiče da imamo veći procenat takvih prekida u prvom trimestru", objašnjava doktorka.

"Abortus nikako ne treba da bude kontraceptivni metod"

Na prekid trudnoće se najviše odlučuju žene koje su već rađale, i to majke dvoje dece, a doktorka Mitrović poručuje da abortus nikako ne treba da bude kontraceptivni metod.

"On je samo poslednji način da žena prekine trudnoću koju ne želi. Međutim, mi imamo situaciju gde žene koje već imaju iskustvo sa porođajem ili imaju iskustvo sa jednim ili više prekida trudnoće a i dalje ne koriste kontracepciju zato što još uvek postoje i fobije i hormonofobije, ali ja uvek naglašavam ne mora sva kontracepcija da bude hormonska za one koji se plaše hormona", navodi Mitrovićeva.

Ukazala je da postoje i drugi načini kontracepcije.

"Koliko god da se trudimo da ih – posle izvršenog abortusa na prvoj kontroli, kada se žena javi posle sedam dana – upozorimo da bi bilo dobro da se to više ne ponavlja, nažalost se dešava da iste žene dolaze iz godine u godinu da prekidaju trudnoću, a ne koriste kontracepciju", naglašava doktorka. 

Ističe da se više plaše primene kontracepcije nego ozbiljnih komplikacija koje mogu nastati posle abortusa, do kojih može doći i kada se radi u legalnim uslovima.

"Vi ne možete u potpunosti, koliko god da dobro radite, izbeći rizik koji se može desiti kao komplikacija neposredno tokom vršenja abortusa ili kao odložena komplikacija koja može da nastane nekoliko dana nakon prekida trudnoće ili čak nekoliko godina – to najčešće vidimo kroz sekundarni sterilitet", dodala je doktorka.

O ukidanju prava na abortus: "To nije dobro"

U nekim zemljama vidimo najave ukidanja prava na abortus žena, a doktorka Mitrović kaže da to nije dobro.

"Iskustva zemalja gde je to bilo ukinuto je samo pokazalo da ona žena želi da prekine trudnoću ona će naći načina i ukoliko je zabranjeno da u toj zemlji uradi abortus raste uvek procenat kriminogenih abortusa koji ugrožavaju njeno zdravlje", kaže Mitrovićeva.

Na pitanje koja je procedura u Srbiji ako se prekida trudnoća starija od desete nedelje, doktorka kaže da je zakon vrlo jasan da se to tada smatra da su najmanji rizici po samu ženu, a i tek se tada završava taj proces embriogeneze, pa i sa moralnog, etičnog, pravnog zdravstvenog razloga to je uzeto kao neka granica.

Naglašava da se trudnoća od desete do dvadesete nedelje može prekinuti samo ukoliko postoje medicinske indikacije.

"Recimo ako je plodu prestalo da kuca srce ili ukoliko smo dobili prenatalno testiranje, genetiku ploda koja nije dobra ili ukoliko smo videli razvojne anomalije ili je zdravstveno stanje same trudnice takvo da bi nastavak trudnoće ugrozio njeno zdravlje", navodi Mitrovićeva.

Objašnjava da se tada ide na tzv. malu komisiju gde u dogovoru sa socijalnim radnikom i nekoliko ginekologa potpisuju odluku da je taj prekid trudnoće na zahtev pacijentkinje za nju mnogo bolji nego da nastavi trudnoću.

"Posle dvadesete nedelje trudnoće ide se na etički komitet, gde zaseda veliki konzilijum lekara, i pravnik obavezno bude uključen, i psihijatar i psiholog, socijalni radnik – onda se razmatra svaki pojedinačni slučaj da li će se dozvoliti prekid tako odmakle trudnoće ili ne", navodi Mitrovićeva.

Ističe da se tu uvažava i aspekt same trudnice ukazujući joj na svake moguće komplikacije.

Govoreći o slučaju Mirele Čavajde u Hrvatskoj gde se mnogi ginekolozi pozivaju na prigovor savesti, ona kaže da je to lična stvar.

"Prigovor savesti je lična stvar. Ja smatram da mi birajući specijalizaciju ginekologije biramo i naša je trajna odluka i opredeljenje da pomažemo pacijentkinjama. Ako je pacijentkinji pomoć da joj prekinemo trudnoću time što ćemo je spasiti svih budućih komplikacija po nju i njeno dete – onda to ne treba da bude savest, ali svakako ja sam za to da svaka trudnoća koja može ne završi se abortusom nego da završi rađanjem zdravog deteta", zaključila je Mitrovićeva.