Zbog cene goriva poskupljuju avio-karte – koliki teret će podneti putnici, a koliki kompanije

Petar Vojinović kaže za RTS da su cene energenata, posebno nafte, kerozina dramatično porasle čak i pre rata u Ukrajini, uslovljene restartom globalne ekonomije koja je bila u potpunoj pauzi dve godine zbog koronavirusa.

Objašnjava da je gorivo u strukturi cene avio-karata jedan od najvećih segmenata, odnosno varijabli koje ulazi u tu cenu, nekad čak i do 40 posto.

Međutim, cena može da bude i nevarijabilna, avio-kompanije imaju poslovnu praksu da gorivo kupuju unapred.

"Čak i naša nacionalna kompanija 'Er Srbija' gleda da mesecima unapred, posebno pred letnju sezonu kupi gorivo po jednoj ceni, baš zato da u sezoni cena ne bi iznenadila i da se ne bi povećala. Međutim, nakon korone došlo je do povećanja i cene goriva zbog rata u Ukrajini", naglasio je on.

Navodi i da su razne agencije, udruženja u turizmu i u avio-saobraćaju saglasni da su zato poskupeli aranžmani od 20 do 30 evra. To je, kako je rekao, dozvoljiva kategorija koja i piše u ugovoru, a koju uglavnom niko nikada ne čita, tako da to putnici moraju da plate.

Zašto neko plati kartu jeftinije, a neko skuplje

Navodi da se dešava da u istom avionu neko može da plati kartu jeftinije neko skuplje. Avio-kompanije imaju veoma kompleksan sistem prodaje karata koji nije uvek fiksan.

"Dakle, ako imate jednu destinaciju da ona isto košta kada govorimo o povratnim kartama, treba imati u vidu sezonu putovanja, zimi se veoma malo leti, a leti najviše. U kopnenom saobraćaju nemaju taj kompleksniji sistem upravljanja inventarom kao što imaju avio-kompanije. One prevoze drastično mnogo više ljudi. Jedan avion dele na kategorije sedišta  putnika i dinamički u zavisnosti od vrste putnika, da li preseda na stanicama, preko nekog čvorišta, onda u koje doba sezone, dana i mnogo nekih različitih faktora", ukazuje Vojinović. 

Dodaje i da klasične, starije kompanije mogu da nude presedanja preko čvorišta, dok loukost kompanije to ne mogu. 

Ističe da su loukost kompanije nastale kao neka kapitalistička preduzeća koja su dobila ogromne investicije, koje uvek kupuju najnovije avione i u nekim segmentima mogu da spuste cene karata.

Međutim, to dolazi po nekoj ceni za isključivo specifične kategorije putnika, kao što su oni koji žele da putuju jeftinije, da to nisu poslovni putnici, da ne lete na aerodrome koji su u centrima gradova, nego na aerodrome koji se zovu po tom gradu, ali uopšte nisu u njemu.  

"Takođe, to se dinamički planira i ocenjuje i jedan mali procenat putnika ako dovoljno unapred rezerviše kartu može da kupi jeftiniju", precizirao je on.

U strukturu cene karte ulaze i troškovi aerodroma.

"Ako su neki manji aerodromi koji se bore za avio-kompanije mogu jeftinije da naplate svoje usluge određenim kompanijama, državnim pa i loukost, imate malo manju cenu karata. Veliki aerodromi u centrima gradova uvek to naplaćuju više", rekao je Vojinović.

Gubici veliki, ali su se putnici vratili

Naveo je i da su preleti iznad Srbije na 110 odsto, i da su veći od 2019. godine, koja se uzima za pokaznu godinu.

"Svi počinju opet da lete, ali poslovni gubici su ostali i to će najverovatnije trajati još neke dve godine da se sve te kompanije oporave. Kriza sa gorivom će trajati dugo, pre svega zbog rata s Ukrajinom i svih drugih indirektnih problema. Nažalost, bar još dve-tri godine", zaključio je Vojinović.