Suštinski ili samo rečima – kako država preko konkursa podržava žrtve krivičnih dela

Saopštenje za javnost potpisalo je četrdesetak organizacija civilnog društva, među kojima Autonomni ženski cenatr, Komitet pravnika za ljudska prava, Centar za mame, Evropski pokret u Srbiji.

Smatraju da država dodelom novca na konkursima pokazuje da žrtve krivičnih dela ne podržava suštinski, već samo rečima.

Advokatica iz Autonomnog ženskog centra Vanja Macanović kaže za RTS da novac koji država dodeljuje na konkursima ne bi ni postojao da nije žrtava.

"Našim javnim tužilaštvima je Zakonikom o krivičnom postupku data mogućnost da, u slučaju sumnje da je neko učinio krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, mogu da odlože krivično gonjenje i da time nalože onom ko je osumnjičen da uplati sredstva u fond Ministarstva pravde, da nadoknadi štetu ili da uradi neki društvenokoristan rad, da se podvrgne psihosocijlanom tretmanu", objašnjava Macanovićeva.

Ističe da se u 90 odsto slučajeva, kada se primnjuje oportunitet, upravo uplaćuju sredstva u fond Ministarstva pravde, što znači da ta sredstva ne bi bila uplaćena da neko nije osumnjičen da je izvršio određeno krivično delo prema nekim žrtvama.

"Ovo je sedmi konkurs i ono što se vidi jeste da najveći deo sredstava odlazi na zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, ustanove obrazovanja, kulture, verske ustanove, a da nevladin sektor svake godine dobija manje od pet odsto sredstava. Mi se ne protivimo tome da sredstava treba da budu podeljena svim ovim ustanovama, ali ono šta je bio naš apel ovim saopštenjem, jeste da organizacije koje pružaju pomoć i podršku žrtvama i organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć u Srbiji na ovim konkursima ne dobijaju sredstva", ističe Vanja Macanović.

Kaže da je glavna zamerka to što postoji takav Zakon da se žrtva, kada se primenjuje ovaj institut odlaganja krivičnog gonjenja, i ne pita da li je saglasna da se on primeni, nema ni informaciju o tome da je on primenjen, dobije tek na kraju informaciju o tome da je neko ispunio obavezu, te da se krivična prijava odbacuje i nema pravo žalbe na to.

"Institut se primenjuje tako da se krše bazična prava žrtava, a onda država ne pokazuje nimalo inicijative, da kaže postoje neke žrtve u čijim slučajevima se ide u postupak, kojima treba podrška, hajde da podržimo organizacije koje podržavaju žrtve da prođu kroz te postupke što bezbolnije", kaže Macanovićeva.

Navodi da podaci za 2020. godinu pokazuju da je u skoro polovini slučajeva institut primenjen kada su u pitanju krivična dela protiv bezbednosti javnog saboraćaja, a kada je već nešto došlo pred tužilaštvo, to znači da je to bilo teže delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Navodi da su tu i krivična dela protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, ali nažalost i krvična dela protiv života i tela, protiv polnih sloboda, protiv braka i porodice.

Dosta je, napominje, krivičnih dela gde postoje i žrtve ozbiljnih krivičnih dela, sa povredama, koje nisu bile pitane da li su saglasne da se nešto drugo primeni, a ne da se krivično goni.