Kako da građani nadoknade štetu koju naprave izvršitelji

U velikom delu javnosti javne izvršitelje bije loš glas. Viđeni su kao oni koji izbacuju ljude na ulicu, skidaju im novac sa računa, prodaju imovinu, pa i budzašto. A od njih se očekuje da efikasno naplaćuju dugove. Upravo zato država im je poverila javna ovlašćenja – da sprovode sudske odluke i da sami donose rešenja o dugovima za komunalne i srodne usluge. Upućeni izdvajaju neke od nepravilnosti u radu javnih izvršitelja.

"Najčešće što se spominje među građanima što izvršitelji i dalje odbijaju da dostave po specifikaciji koliko je zapravo njihov dug i koliko trenutno on iznosi na dan kada to zahtevaju, a najčešće je recimo iz naše prakse bilo da, recimo, naplaćuje preko onih sredstava, odnosno predmeta i sredstava izvršenja koji su izuzeti od izvršenja, na primer ako samohranom roditelju oduzimate sa iznosa koji je na ime dečjeg dodatka, to je zabranjen iznos, vi ne možete odatle naplaćivati dug", navela je Natalija Šolić iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM.

Dešava se da namerno uvećavaju troškove postupka zbog čega oni nekada premašuju glavni dug, kažu u "Krovu nad glavom". Smatraju da izvršitelji ne plaćaju dovoljno za svoje greške u odnosu na štetu koju naprave dužniku.

"Došao je da sprovede izvršenje na jednom objektu i onda je sam odlučio da ga sprovede i na drugom objektu koji ne stoji u izvršnoj ispravi. Znači, ako ćete vi dobiti nekakvu disciplinsku opomenu zato što ste neku porodicu za račun nekog investitora izbacili na ulicu iz objekta vrednog više stotina hiljada evra, onda ćete naravno reći da, onda je bolje da prekršim zakon", rekao je Ivan Zlatić iz Združene akcije "Krov nad glavom".

Za desetak godina pokrenuto je 79 disciplinskih postupaka protiv javnih izvršitelja, ali više zbog povrede pravila Komore, jer su pritužbe građana uglavnom bile neosnovane. To tvrde u Komori izvršitelja i dodaju da je većina prošla sa opomenom i novčanom kaznom. Dok je samo četvoro izvršitelja dobilo privremenu zabranu rada, a trajnu šestoro.

"Na osnovu analize 5.143 prijave koje su podnete Komori javnih izvršitelja možemo da konstatujemo, građani se najčešće žale da nemaju dovoljno sredstava da plate obaveze", napomenuo je Vujadin Masniković iz Komore javnih izvršitelja.

Kako do naknade štete 

Građani koji smatraju da ima nepravilnosti u radu izvršitelja, u toku postupka izvršenja mogu da se štite zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, prigovorom, žalbom, objašnjavaju u Komori.

"Ukoliko sud, odlučujući po zahtevu za otklanjanje nepravilnosti, utvrdi da je učinjena nepravilnost od strane javnog izvršitelja, a javni izvršitelj nema mogućnost da otkloni tu nepravilnost, da vrati u prethodno stanje, građani imaju pravo na naknadu štete. Za štetu su solidarno odgovorni javni izvršitelj, osiguravajuća kuća i Republika Srbija", kaže Masniković.

Za naknadu štete put je, kažu pravnici, parnica.

Natalija Šolić je napomenula da oštećeno lice može da pokrene pred nadležnim sudom parnični postupak, mora da dokazuje da mu je postupanjem izvršitelja naneta šteta i da dokaže uzročnu vezu između te štetne radnje i štete koja mu je naneta.

"Dužnici su uglavnom ljudi koji nemaju sredstava ni elementarno za život, a kamoli da se parniče godinama sa nekim, da dokazuju svoje pravo, zbog toga što je sistem tako organizovan izvršitelji imaju jako veliku moć i praktično nikakvu efektivnu kontrolu", napomenula je Ivana Zlatić.

Veliki broj građana podnosi tužbu za naknadu štete, ali većina se okonča odbijajućim presudama, kažu u Komori javnih izvršitelja. Dodaju – i krivičnih prijava protiv izvršitelja veliki je broj, ali, prema njihovima podacima, tužilaštva su ih ocenila kao neosnovane, pa se do suda nije ni stiglo.